Nakon poslednje izjave za Sputnjik, u kojoj ste govorili o zaštiti srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, a pred početak sednice Saveta bezbednosti UN, reagovao je zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Selimi, koji je ministrima podelio saopštenje u kom Vas je nazvao rasistom. Čemu takva reakcija, zašto mislite da ste ih toliko naljutili? To je tema o kojoj se nedeljama govori.
— Prvenstveno zbog toga što je reč o istinitim konstatacijama, a istina može najviše da povredi. Reakcija jeste bila oštra, ali potpuno neargumentovana. Pominjanje rasizma govori o tome da se svako koristi konceptima koji su njemu na pameti, a potpuno je apsurdno da mene za rasizam optužuje predstavnik pokreta koji ima izrazitu velikoalbansku ideologiju, kojem ne smeta što 200 hiljada njegovih bivših sugrađana srpske nacionalnosti više ne može da živi na Kosovu zato što su prognani, što policija mora da čuva srpska svetilišta i grobove. Onaj kome je takva ideologija bliska to lako projektuje i na druge. U suštini, reakcija me je obradovala, jer se pokazalo da istina boli.
Kosovski zvaničnici tvrde da bi eventualni ulazak Pokrajine u Unesko unapredio položaj srpskog nasleđa na KiM. Šta mislite o tome i zašto je Prištini toliko stalo da uđe u Unesko, šta bi time dobila? To je očigledno isključivo političko pitanje.
— U središtu velikoalbanske ideologije leži eliminisanje prisustva srpske kulture i pokušaj stvaranja kosovske kulture, neke vrste sintetičkog kulturnog identiteta, gde bi sve što je na tlu Kosova bilo neka vrsta njegovog nasleđa. U tom smislu je teško poverovati sadašnjim zaklinjanjima Prištine da bi oni bolje čuvali srpske spomenike kada bi imali tu mogućnost kao članica Uneska. Pre svega im je stalo iz simboličkih razloga, političkih i kulturnih. To bi bila potvrda procene da je Kosovo država koja ispunjava najviše uslove koje podrazumeva članstvo u Unesku, što nije tačno. Politički gledano, to bi bila jedna posredna potvrda državnosti, koju zapravo sa stanovišta sistema UN, bez obzira na sva međunarodna priznanja, Kosovo ne može imati, a kulturno bi to bila prilika da se srpsko nasleđe uklopi u novokomponovani kulturni identitet.
Na Kosovu i Metohiji uništeno je više od 250 pravoslavnih spomenika, crkava i manastira, a preostale bi da štite oni koji nikada nisu odgovarali za rušenje i paljenje svetske baštine. Zašto svet žmuri pred ovakvim licemerjem?
— Poslednje decenije su nas naučile da postoje dve konstante u međunarodnim odnosima — cinizam i dvostruki standardi. To se izdašno primenjuje u vezi sa Kosovom i Metohijom, a u delu međunarodne zajednice stvorena je predstava da je ono mlada država, mlado društvo kome treba pomoći jer je ranije bilo izloženo velikosrpskom hegemonizmu. Te se predstave teško menjaju, ali se ipak menjaju. Sve veći broj država ima ozbiljne rezerve prema perspektivi uključivanja Kosova u Unesko, što se može osetiti u različitim kontaktima.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pozvao je sve institucije u Srbiji da se uključe u borbu protiv prijema Prištine u Unesko. Ko bi zapravo mogao da pomogne?
— U stalnom sam kontaktu sa ministrom Dačićem i ako se nešto može smatrati veoma pozitivnim, bez obzira na konačni ishod naše borbe (a nadam da će on biti povoljan), to je da su se ovoga puta cela država sa svim svojim institucijama, organizacije civilnog društva, akademska zajednica i crkva, svi organizovano uključili u dokazivanje stava da bi prijem Kosova u Unesko bio suprotan idealima same organizacije i štetan, kako za nju, tako i za region, posebno za Srbiju. Nedavno je predsednik SANU Vladimir Kostić pisao veoma uverljivo pismo svojim kolegama, priprema se i pismo Nacionalne komisije za Unesko, uključena je i SPC, koja je u stalnom kontaktu sa sestrinskim crkvama i Svetskim savetom crkava, Vatikanom. Sve pokreće uverenje da čine pravu stvar.
Prema Vašim saznanjima, da li je uspostavljen direktan kontakt Srpske pravoslavne crkve i Vatikana na ovu temu? Poznat nam je Vaš stav da bi Rimokatolička crkva trebalo da pomogne u odbrani hrišćanske baštine na KiM, da je to i u njenom interesu.
— Koliko znam, a bio sam svojevremeno i ambasador Srbije u Vatikanu, između Svete stolice i SPC teče jedan veoma konstruktivan i stalan radni dijalog, na više nivoa. Potpuno sam siguran da je u vezi sa ovim pitanjem uspostavljena neposredna saradnja. Trebalo bi još samo razjasniti neke stavove koji se u ime Katoličke crkve iznose u javnost, a za koje u Vatikanu tvrde da nisu zvanični. Sasvim sam siguran da je i Sveta stolica veoma zabrinuta zbog ugroženosti hrišćanskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu.
Šta bi zapravo promenio ulazak Kosova u Unesko? Imovina SPC ostaje imovina crkve, da li ovde govorimo samo o principu ili smatrate da bi imovina u krajnjem slučaju mogla i da bude ugrožena, kao što će biti u Crnoj Gori ako bude usvojen novi zakon o verskim zajednicama?
— Ako je tako u Crnoj Gori, možete zamisliti kako bi bilo na Kosovu. Ukoliko bi dobilo članstvo, bilo bi tretirano kao država-članica, a u Unesku se kulturno nasleđe vodi prema teritorijalnoj pripadnosti državama. Administrativno gledano, naše nasleđe bi u državnom smislu pripadalo teritoriji države Kosovo. Naravno, ne bi postalo kosovsko ili albansko u smislu istorijske pripadnosti i civilizacijske vrednosti, a ne može ni u imovinskom smislu da im pripadne, jer je vlasništvo SPC. Međutim, postojali bi pokušaji njenog svojatanja. Zakon o kulturnom nasleđu Kosova, čiji je nacrt povučen iz Skupštine Kosova, predviđao je da se celokupno nasleđe na njegovoj teritoriji smatra vlasništvom države Kosovo, što je potpuno neprihvatljivo. Nema nikakve sumnje da bi i fizički mogli biti ugroženi, nije slučajno što ih i danas čuva policija.
Kako Kosovo može do članstva? Kako saznajemo, zahtev su predali preko Unmika, što je presedan?
— Zato što Unmik u okviru svog mandata ima pravo na delimično međunarodno predstavljanje vlasti u Prištini, pokušalo se s tim da preuzme ulogu poštonoše i da Tačijevo pismo prosledi generalnoj direktorki Uneska, gospođi Bokovoj. Posle tumačenja iz sekretarijata UN postalo je jasno da tim putem ovaj zahtev ne može stići. On, zapravo, još uvek nije stigao do Izvršnog saveta Uneska koji bi o njemu trebalo da raspravlja u oktobru.
Kako bi situacija dalje mogla da se razvija?
— Možemo samo da nagađamo. Pretpostavljam da će grupa država koja inače podržava Kosovo, koja nije velika kao što je bila do pre dve godine, pokušati da na neki drugi način isforsira stavljanje ove tačke na dnevni red, zanemarujući uobičajenu proceduru prema kojoj tačke na dnevni red Izvršnog saveta dolaze na predlog generalnog direktora. S obzirom na to da o ovakvim stvarima na kraju obično odlučuje politika, a ne pravo ili procedura, sva je prilika da se bitka nastavlja.
