„Neće biti novih uslova za Srbiju“, obećava nemačka kancelarka Angela Merkel sa većine naslovnih strana dnevnih novina u Srbiji. „Ono što je postignuto u dijalogu (sa Prištinom) predstavlja ispunjenje uslova koje smo tražili. Možete računati da smo fer i da nećemo, kada se ispune uslovi, postavljati nove“, poručila je Merkel posle završetka Samita o Zapadnom Balkanu u Beču.
Besa je albanski princip i predstavlja čvrsto obećanje, datu reč da će dogovoreno biti ispunjeno. Kad Albanac sa Kosova dâ besu, mogu sekire da padaju, ali on je neće pogaziti. Zato su od 1981. godine, ali i ranije, Srbi na Kosovu i Metohiji masovno uzimali za kumove Albance, je im je na taj način bila garantovana bezbednost.
Prošlost upozorava na oprez
Kad Angela Merkel dâ reč, da li je to jednako kao besa, odnosno da li stvarno neće biti novih uslova ili će posle nekog vremena biti puj-pike, ne važi? Pogotovu što ovde nije reč o Angeli Merkel kao privatnom licu, već o obećanju nemačke kancelarke.
Raniji, višegodišnji, pa i decenijski primeri novih zahteva čim se ispune neki stari daju osnova za sumnju da više neće biti uslova za Srbiju. Ili se desilo čudo, pa je možda Evropska unija prestala da voli Srbiju i stvarno više neće da je uslovljava.
Naime, dugogodišnji odnos EU i Srbije veoma je sličan poznatom sociološkom primeru kad nasilan suprug konstantno šikanira, zatvara, uslovljava, ucenjuje, ali i tuče ženu, a kad to prestane da radi ona, zbog stokholmskog sindroma, pomisli da je više ne voli. Ako je tako i u ovom slučaju, šta će Srbija bez tolike ljubavi? Kako će zimu prezimiti i proleće dočekati?
Konstantno vraćanje istog
No, kao što davno reče i političar u pravom smislu te reči Nikola Pašić: Ne bojte se Srbi, dobro biti neće. EU će vas i dalje „voleti“.
Zašto?
Kao prvo, zbog onog Merkelinog „kada se ispune uslovi“ — što može da znači da možda stvarno neće biti „novih novih“ uslova, ali da četiri u Briselu potpisana sporazuma između Beograda i Prištine nisu tačka na I koja se čekala.
Prvo će, istakla je nemačka kancelarka u Beču, biti urađene analize urađenog. „U svakom slučaju za Srbiju je taj momenat otvaranja poglavlja bliži nego pre 20 sati“, istakla je Angela Merkel obrazlažući da ne može da kaže kada će biti otvoreno prvo pregovaračko poglavlje.
Drugi razlog za sumnju dao je Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i politiku proširenja ocenom da će prva pregovaračka poglavlja biti otvorena početkom 2016. godine. A šta je sa bezbroj puta ponovljenim obećanjima evropskih predstavnika da će napredak u dogovoru sa Prištinom omogućiti Srbiji do do kraja 2015. otvori prva poglavlja? „Nema potrebe da čekamo neke januare ili druge termine iduće godine. Otvorite poglavlja umesto da podižete ograde i ostavljate nas vani“, odgovorio je ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić, koji se i sam seća obećanja.
Treći razlog za sumnju da više nema uslova može da bude podatak da je formiranje Zajednice srpskih opština trebalo da bude završeno do februara prošle godine, a da je odluka o njenom formiranju potpisana još u proleće 2013. godine. Nije Srbija kriva što je i u takozvanom Briselu 2 tema morala da bude ZSO, već Albanci koji su njeno formiranje eskivirali dve i po godine.
Šta Albance sprečava da sada isto učine prilikom dogovora o statutu ZSO? Rok za formiranje Zajednice srpskih opština je četiri meseca, ali to je minimalni rok. Maksimalni rok može maksimalno da se otegne. Jedan od načina je otezanje sa promenom zakona u Pokrajini Kosovo i Metohija koji su u vezi sa ZSO. Dok te promene usvoji tamošnja vlada, pa skupština, pa oceni ustavni sud, pa ta ocena bude negativna, pa se opet vrati na glasanje, pa… Ima nekih novih 20 sati da traje kao gladna godina.
Kad sati traju godinama
I kad sve to bude završeno, odnosno kad Srbija — posle nekog vremena koje može da se meri i godinama — bude dodatnih 20 sati bliža Evropskoj uniji, eto sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, za koji će tražiti od zvaničnog Beograda da ga potpiše.
Ako se, ne daj bože, i to nekako ispotpisuje, onda je pitanje šta će biti sa Republikom Srpskom? Hoće li i ona biti neki uslov za zvanični Beograd? Vojvodinu i Rašku oblast, koju mnogi nazivaju Sandžak, da i ne pominjemo.
Dakle, još jednom, da li je obećanje Angele Merkel besa ili uslovna besa? Ako je uslovna, onda to nije besa.
