Ruska ekonomija je stabilnija od svetske, a delovanje ruskih vlasti je prilično pragmatično i pomaže zemlji da prevaziđe teškoće, navodi analitičar.
Prema njegovim rečima, bez obzira na preovlađujući stav da se „Sovjetski Savez raspao usled niskih cena nafte“, tu državu je zapravo ubila komunistička ideologija.
Umesto prodaje energetskih resursa za jaku valutu, SSSR je isporučivao naftu i gas u zemlje Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć u razmenu za robu koja mu i nije bila potrebna. „Faktički, to je bio sistem subvencija“, piše Beršidski. Znatan deo novca, koji je ipak punio budžet, korišćen je za kupovinu žita, navodi on.
Prema mišljenju Beršidskog, kako bi se izborio s posledicama pada cena nafte, SSSR je trebalo da pribegne trima varijantama delovanja: da ukine trampu sa zemljama socijalističkog bloka, da osetno smanji uvoz prehrambenih proizvoda, rizikujući uvođenje sistema kartica, te da radikalno smanji vojne rashode. Bilo koja od tih mera podrila bi pozicije sovjetskog rukovodstva — ili unutar zemlje ili izvan nje. „Sve ove varijante su u političkom smislu bile neprihvatljive“, piše analitičar.
Bez obzira na visoku zavisnost od nafte, današnja Rusija nije sputana ideologijom i predstavlja kapitalističku državu, naglašava on.
Za razliku od Sovjetskog Saveza, Rusija može da nahrani svoje stanovništvo, ona je četvrti izvoznik u svetu. Subvencije koje zemlja daje svojim saveznicima znatno su manje od onih koje je davao SSSR. Pored toga, bez obzira na povećanje troškova za odbranu, Rusija ne učestvuje u sveobuhvatnoj trci u naoružanju sa SAD, dodaje analitičar.
On smatra da vlast Ruske Federacije postupa u skladu sa situacijom koja vlada na energetskom tržištu, smanjujući rashode u socijalnoj sferi i podstičući efikasniji rad državnih korporacija.
