Uoči sastanka Merkelove, Olanda i Porošenka u Berlinu, zapadni mediji su govorili o mogućnosti da se Moskva izuzme iz daljih razgovora o situaciji u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko, na čiji zahtev je skup organizovan, sve je učinio kako bi se sastanak pretvorio u „tri protiv jednog“, ali u tome nije uspeo.
Optužio je ponovo Rusiju da je kriva za sukobe na istoku Ukrajine i rekao da Moskva „još nije odustala od ideje da direktno interveniše“. Pariz, međutim, ocenjuje da u ovoj oblasti „nije u pitanju vojna operacija velikih razmera“, kako je listu „Figaro“ rekao diplomatski izvor, već neka vrsta testa zaraćenih strana.
Na skupu u Berlinu je bilo reči o političkim i ustavnim reformama koje bi trebalo da budu sprovedene u Ukrajini do kraja godine. Kijev mora da donese zakon o decentralizaciji, da dâ specijalni status Donjecku i Lugansku i organizuje izbore 25. oktobra. Ove promene ustava predviđene su u drugom sporazumu iz Minska, ali o njima nema konsenzusa u Vrhovnoj radi.
Nemačka kancelarka je na zajedničkoj konferenciji za štampu rekla da je „problem demokratskih izbora, koji treba da se održe pod nadzorom OEBS-a (…) jedno od ključnih pitanja“ za koje još nije pronađeno rešenje. Oland je u diplomatskom maniru izjavio da bi trebalo „sve da uradimo da izbori budu održani po ukrajinskim zakonima, u skladu sa Minskim sporazumom, uzimajući u obzir interese istočnih oblasti Ukrajine“.
Porošenko je govorio o „velikoj opasnosti do koje su doveli nezakoniti izbori 18. oktobra i 1. novembra, koji nisu u skladu sa ukrajinskim zakonima, što ugrožava čitav minski proces“. Merkelova mu je posredno odgovorila da sporazum mora da se poštuje, a ne da se dovodi u pitanje, da je čula šta imaju da kažu Ukrajinci i da će o tome razgovarati sa ruskim predsednikom.
Iz ministarstava spoljnih poslova u Berlinu i Parizu je istog dana poručeno da će uskoro doći do sastanka sa Vladimirom Putinom, u formi „Normandijske četvorke“ (Nemačka, Rusija, Francuska i Ukrajina). Oland je dan kasnije ničim izazvan izjavio da bi mogao da se sretne sa Putinom u Parizu.
Ukrajinska kriza nanosi štetu odnosima sa Moskvom Pariza i Berlina, kojima je Rusija neophodna u rešavanju drugih međunarodnih kriza koje ih se direktno tiču, kao što je kriza na Bliskom istoku i egzodus naroda biblijskih razmera koji je postao glavni problem Evropske unije.
Dogovor Merkelove i Olanda o merama za zaustavljanje talasa izbeglica koje svakog dana u desetinama hiljada stižu u Evropu bacio je u senku raspravu o Ukrajini na skupu u Berlinu.
U situaciji kada u Briselu ne postoji jedinstvena politika, postaje jasno da Evropska unija ne može sama da se suoči sa ključnim krizama koje dovode u pitanje njene temelje. Zato je interes Berlina i Pariza da ukrajinski „dosije“ što pre stave u fioku i da sankcije Rusiji budu ukinute u januaru.
U tom ključu treba tumačiti izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova, Franka Valtera Štajnmajera, da „sankcije protiv Rusije ne mogu da budu konačni odgovor“ i da je „nemačko-ruskim odnosima potrebna perspektiva“. Pariz je, opet, sa olakšanjem dočekao sporazum sa Moskvom oko „mistrala“ i sa zadovoljstvom konstatovao da je on doveo do „otopljavanja bilateralnih veza“.