Haos na berzama — rekordno niska cena nafte

Cene sirovina su u padu još od početka godine i to zbog straha od pada potražnje u Kini. Pored toga, Kina je pre dve nedelje devalvirala juan, što su mnogi protumačili kao znak da je njena ekonomija u gorem stanju nego što se mislilo.

Šangajski indeks akcija je danas zabeležio najveći dnevni pad od 2007. godine, što je podstaklo opšti pad deonica na berzama širom Azije. I „Blumbergov“ indeks sirovina, koji prati cene 22 sirovine, pao je za 1,7 odsto, na 86.3542 poena, što predstavlja najniži nivo od avgusta 1999. godine.

Kada je reč o ceni nafte, stručnjaci smatraju da je na njenu nisku vrednost u velikoj meri uticalo to što je tržište prezasićeno energentima, a potražnja je u padu. SAD koja je ranije bila najveći uvoznik ove godine proizvela je više nafte nego Saudijska Arabija, a sa druge strane, bitnu ulogu igra i Islamska država (ID), koja na sve strane trguje jeftinom naftom i na taj način obara tržište.

Poznavaoci tvrde da su u te „prljave poslove“ umešani svi, a ponajviše Turska. Prema Turskoj iz delova Sirije i Iraka koji su pod kontrolom ID stižu cisterne sa duplim dnom, uprkos tome što je Ankara nedavno u više navrata bombardovala njihove položaje u Siriji.

ID ne trguje samo sa Turcima, već i sa sirijskim vlastima, sa kojima je takođe u ratu. Analitičari kažu da se često dešava da zaraćene strane među sobom i trguju, baš kao što je to bio slučaj u ratu u bivšoj Jugoslaviji.

Ova teroristička organizacija naftu prodaje i u Jordanu ali i drugim delovima Sirije i Iraka. Krijumčari su zanat stekli pod režimom Sadama Huseina, a prema procenama američkih službi vrednost prodate nafte iznosi oko 10 miliona dolara mesečno. Naftu oni dobijaju na nalazištima koji se nalaze na severu Iraka i Sirije, prerađuju je u malim kućnim rafinerijama, zatim je prodaju na lokalnom tržištu, gde se potom ubacuje u legalne kanale i razvozi po celom svetu.

Zbog tako niske cene nafte i nacionalne valute mnogih zemalja su pretrpele pad. Kineski juan je pao za tri odsto u odnosu na kraj prošle sedmice, a u Rusiji je rublja pala na rekordno nisku vrednost od 81,55 za evro.

Po tom pitanju oglasio se ruski premijer Dmitrij Medvedev, rekavši da je razlog pada rublje u bezuslovno povezan sa padom cene nafte.

„Moram priznati da je to najniža cena nafte u poslednjih šest godina, ali i jedna od najnižih u poslednjih 30-40 godina. Nije najniža, ali veoma niska. Takva situacija s cenama nafte dovodi do slabljenja rublje“, rekao je Medvedev.

O tome da li će cena nafte krenuti da se oporavlja govorio je i generalni sekretar belgijske Naftne federacije Žan-Lui Nize, međutim on je po tom pitanju krajnje pesimističan. On tvrdi da cena nafte u srednjoročnoj perspektivi neće početi da raste upravo zbog prezasićenosti tržišta, a od članica Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEK), kako je rekao, još uvek nema vesti da će smanjiti proizvodnju „crnog zlata“.