Ukrajina je neposredno pred proglašenje samostalnosti bila jedna od najbogatijih sovjetskih republika. Visoki ekonomski potencijal, međutim, nove vlasti nisu uspele da iskoriste i to zahvaljujući konstantnim unutarpolitičkim previranjem i čestim promenama vlasti. Paralelno sa promenama političkih vrhuški menjale su se i ekonomske politike koje su državu okretale čas ka Istoku, čas ka Zapadu.
Kao rezultat toga, Ukrajina se danas nalazi na dnu evropske lestvice po životnom standardu, a vlasti su konstantnim reformama doveli najperspektivnije državne kompanije do propasti. Pored toga, zbog porasta smrtnosti populacija je za 24 godine opala za skoro 20 odsto, sa 52 na 42,6 miliona ljudi.
Direktor Centra za evroazijske studije Vladimir Kornilov kaže za Sputnjik da je do trenutne situacije došlo uglavnom zbog pogoršanja ekonomskih i političkih odnosa sa susednim zemljama, ali i zahvaljujući razdoru unutar zemlje.
„Ukrajini su obećavali raj, koji je trebalo da usledi odmah nakon proglašenja nezavisnosti. Sećam se kako mi je jedan od pristalica nezavisnosti tada rekao: ’Sada ćemo se konačno najesti‘. Pristalice nezavisne Ukrajine su smatrali da su Rusi pojeli sve ukrajinsko meso i slaninu, a sada će Ukrajinci biti siti jer su se oslobodili Rusa“, ispričao je Kornilov.
Međutim, brojke govore da ukrajinska privreda nije u stanju da se vrati na nivo iz 1991. godine, štaviše, situacija se pogoršava.
„Krajem osamdesetih Ukrajina je bila druga privreda u Sovjetskom Savezu, odmah iza ruske privrede, ali sada država pada u ponor. Do nedavno su Moldavci primali najniže plate na postsovjetskom prostoru, ali trenutno Ukrajina i za njima zaostaje“, dodao je on.
Za Kornilova najveći problem predstavlja energetska bezbednost zemlje, a vlast, kako kaže, ne samo da ne brine šta će biti ove zime, već ne brine ni šta će biti sutra.
„Od kako postoji nezavisna Ukrajina, samo se govori o energetskoj bezbednosti“, kaže on.
„Devedesetih godina su govorili da Ukrajina može da proizvede onoliko nafte i gasa koliko joj je potrebno. Potom su govorili da će naftu i gas dobijati od Venecuele i od Arapa. Ubrzo zatim promenili su retoriku govoreći da energenti nisu potrebni i da Ukrajina treba da hrani Evropu svojim žitaricama. Doduše, niko nije pominjao odakle gorivo koje će pokretati sve te kombajn“, nastavlja Kornilov.
Kada je reč o grejanju, prošle zime je bilo jako kritično, kaže Kornilov i dodaje da je Ukrajina preživela isključivo zahvaljujući dobroj volji Rusije i popustima na cenu energenata.
„Ako ove zime ne bude te dobre volje, Ukrajina ne samo da neće moći da obezbedi rad velikih preduzeća, nego neće moći da obezbedi ni grejanje, a ni normalan rad komunalnih preduzeća širom zemlje“, zaključuje on.
Godišnjicu nezavisnosti Kijev ove godine proslavlja veoma skromno. Centralna manifestacija svedena je na marš vojnika ukrajinske vojske, s obzirom da je prošlogodišnji defile vojne tehnike pretrpeo mnogo kritika javnosti zbog dešavanja na jugoistoku zemlje. Takođe, organizovane su i druge kulturne manifestacije, kao što je regata na reci Dnjepar, koncert na kijevskom centralnom trgu Majdan, ali i takmičenje u kuvanju tradicionalnog ukrajinskog jela — boršč.
