Usvajanju ovog dokumenta doprinelo je izostavljanje člana u kome se navodi da je jedini put ka rešavanju sirijskog problema svrgavanje sirijskog lidera Bašara el Asada, čemu se Rusija oštro protivi, a za šta se Amerika aktivno zalaže.
Analitičari smatraju da bez učešća istočnih zemalja, poput Rusije i Kine, rešenje za Siriju nije moguće pronaći.
Profesor na Univerzitetu za međunarodne odnose Jelena Ponomarjova za Sputnjik kaže da je Rusija politički i dalje uključena u sve pregovore na međunarodnim nivoima, kao i u pregovore iza zatvorenih vrata, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne. „Rusija ima veliko iskustvo sa istočnim državama, tako da bi bez Moskve bilo teško rešiti probleme na Bliskom istoku“, naglašava ona.
Ponomarjova to objašnjava time što je Rusija pojačala diplomatske aktivnosti kada je reč o Saudijskoj Arabiji. Pored toga, nastavlja ona, Kremlj je svestan činjenice da sve veću ulogu u rešavanju sirijske krize ima Iran, koji je nakon postignutog dogovora u Beču prestao da bude pretnja Zapadu. Situacija u Siriji je diskutabilna, dodaje ona, jer glavno pitanje koje se postavlja jeste koliko aktuelna vlada uopšte ima kontrolu nad svojom teritorijom.
Sirija samostalno do rešenja
I šefovi ruske i iranske diplomatije, Sergej Lavrov i Muhamed Džavad Zarif, saglasni su da se sirijski problem ne sme rešavati spoljnim vojnim intervencijama. Lavrov je prilikom njihovog nedavnog susreta izjavio da „krizu u Siriji treba da rešavaju njeni građani, bez mešanja bilo koga“, dodajući da sve strane treba da sednu za pregovarački sto kako bi bio postignut konstruktivni dogovor sa vlastima.
Naučni saradnik instituta za orijentalistiku ruske Akademije nauka Stanislav Ivanov, međutim, smatra da zapadne sile nisu zainteresovane za dijalog zaraćenih, a dokaz tome je što pobunjenici, uprkos zalagnjima zapadnih zemalja, i dalje dobijaju naoružanje.
On za Sputnjik kaže da je Asadova vojska i dalje u blokadi, uprkos pomoći Irana i Hezbolaha, dok Rusija i Kina, iako podržavaju Asada, nisu fizički u mogućnosti da pomognu u borbi protiv pobunjenika. Sirija je upravo zato opkoljena, jer države u okruženju žele da sruše Asada na bilo koji način, čak i uz pomoć radikalnih islamista, zaključuje on.
Šta podrazumeva mirovni plan?
Prema mirovnoj inicijativi, koju je izradila Francuska, politička tranzicija podrazumeva stvaranje prelaznog vladinog tela sa punom izvršnom moći, koje će biti oformljeno na osnovu obostrane saglasnosti, a istovremeno obezbediti kontinuitet vladinih institucija. Pored toga, do septembra će biti oformljene četiri radne grupe koje će se baviti pitanjima bezbednosti i zaštite, borbom protiv terorizma, političkim i pravnim pitanjima i obnovom zemlje.
Usvajanju novog mirovnog plana usprotivila se samo Venecuela, koja ima prijateljske odnose sa Sirijom, navodeći da se distancira od delova izjave u kojoj se traži politička tranzicija zemlje, za koju smatra da narušava njeno pravo na samoodređenje.
Savet bezbednosti je takođe upozorio da je sirijska kriza postala najveća humanitarna kriza današnjice sa najmanje 250.000 poginulih i 12 miliona prisiljenih da napuste svoje domove.
