„Ne kažem da je glavni uzrok sama Amerika, nije Amerika kriva, već taj impuls da se interveniše. Gde god da je bilo intervencije, nastao je haos. Pogledajte Libiju — haos! Pogledajte Irak — haos! Sirija? Haos! Mogu sad da pričaju šta hoće, ali pre odluke Vašingtona da je u Siriji potrebna promena režima tamo nije bilo džihadista, kao što ni u Iraku nije bilo Al Kaide dok SAD nisu izvršile invaziju na tu zemlju“, rekao je Mekadams.
„Pritom, ne morate biti neki obožavalac Basara el Asada da bi vam bilo kristalno jasno da će, ako Amerika udari na sirijsku vojsku i recimo istera vladine snage iz Damaska, Islamska država vrlo brzo potom podići svoju zastavu u Damasku — zauzeće sirijsku prestonicu. Čak i ako ne možete da podnesete predsednika Asada, niko iole normalan ne može da kaže da je to bolja opcija od sadašnje situacije“, izjavio je Mekadams.
Mekadams ne može sa sigurnošću da tvrdi da je Asad kriv za stvaranje Islamske države, jer je pobunu u Siriji i građanski rat finansirala Amerika.
„Tako se dolazi do činjenice da Vašington ne može da finansira pobunjenike i da stvara bezakonje u jednoj zemlji, a da onda optužuje vlast te zemlje i njenog lidera da je izgubio kredibilitet zbog toga što ne može da kontroliše bezakonje — to je bezakonje koje ste vi stvorili! To je prosto apsurdno“.
Izvršni direktor Instituta Ron Pol Pis smatra da će američka javnost podržati intervenciju u Siriji.
„Američku javnost već dugo pripremaju za tako nešto. Najmanje poslednjih godinu dana servira im se priča da je Islamska država nešto najgore što se ikada u istoriji desilo, ako im ne stanemo na put uskoro će nam iskakati ispod kreveta i napadaće nas u snu… Dakle, propagandna osnova je već postavljena, a izgleda da je sada zadatak Vašingtona da tu propagandu usmeri protiv Asada“, smatra Mekadams.
Nažalost, istorija je svedok da propaganda ’radi posao‘ — uvek je postizala svoj cilj, da uzburka masu i na poslužavniku joj ponudi sladunjavi, privlačni miris i ukus rata. Kao jedno od problematičnih pitanja navodi se i uloga Turske u borbi protiv ID.
Deni Mekadams kaže da Turska bombarduje položaje Kurda, koji su u suštini na terenu služili kao neka vrsta direktne odbrane od Islamske države — oni su bili poput antidžihadističke pešadije.
„Što se tiče stava zvanične Ankare, on se i dalje ne menja. Turski zvaničnici smatraju da Asad mora da ode, ali sada oni praktično napadaju američke saveznike“, zaključuje Mekadams.