Moskva upozorava da bi takav sukob, pored svih ostalih pravnih i političkih posledica, dodatno iskomplikovao i borbu protiv terorizma.
Situacija u Siriji je sve, samo ne jednostavna. U zemlji u kojoj već četiri godine besni građanski rat, Sjedinjene Države poslednjih godinu dana bombarduju položaje ekstremista Islamske države.
Anarhija i sukobi doveli su Siriju skoro do podele, a predsednik Bašar el Asad je krajem jula javno priznao da su njegove trupe iscrpljene i pod velikim pritiskom, i da su ekstremisti uspeli da uspostave kontrolu nad velikim delovima zemlje.
Američke trupe zbog toga su intenzivirale obuku i opremanje naoružanih pobunjeničkih grupa — protivnika Asadovog režima — za koje pak tvrde da su „umerene“ i da će se na terenu boriti samo protiv džihadista.
Iz Vašingtona je ove sedmice stigla i poruka da je saveznička koalicija dužna da te grupe pobunjenika brani iz vazduha, a ako je potrebno, čak i od sirijskih snaga bezbednosti.
Ukoliko do toga zaista dođe posredi bi bilo direktno američko mešanje u građanski rat u jednoj suverenoj državi.
Bivši starešina avijacije Sjedinjenih Država, pukovnik u penziji Karen Kvatkovski, kaže za Sputnjik da joj je „iz aviona“ bilo jasno šta Obamina administracija pokušava da postigne:
„U pitanju je čista provokacija. Sa koje god strane da sagledate, ona ima za cilj da nekoga ’pokrije‘. Mi više ne znamo ko se protiv koga bori na terenu u Siriji, niti ko šta tamo zaista radi. Mi Amerikanci, kada možemo da izmanipulišemo Ujedinjene nacije da nam nešto odobre, mi to uradimo. Vlada u Vašingtonu najviše voli da za neku akciju ima blagoslov Ujedinjenih nacija, međutim, ako ne mogu da dobiju taj blagoslov, pokušaće da izmanipulišu nekog drugog, recimo NATO. Ovo smo do sada videli mnogo puta“, rekla je Karenova.
Jedan portparol Stejt departmenta je za televiziju Raša tudej nedavno izjavio da pobunjenici koje podržava Vašington zapravo ratuju u delu Sirije „u kojem vlada bezakonje“, pa je neophodno da ih američke snage „zaštite od različtih vrsta pritisaka“.
Mogućnost da dođe do sukoba koalicionih snaga sa snagama lojalnim Bašaru al Asadu portparol Stejt departmenta je ocenio kao „hipotetičku“, ali Karen Kvatkovski smatra da ovakav pristup jasno demonstrira stav Vašingtona prema Siriji — Amerika je tu zemlju, kaže ona, „pustila niz vodu“.
Kvatkovski dodaje i da taj zaokret u američkoj politici nema nikakvo zakonsko utemeljenje:
„Interpretacija Pentagona i Obamine administracije izgleda da je veoma prosta — tamo gde nema zakona i reda, mi ćemo da ih napravimo. Sirija je po svemu sudeći na ’spisku za odstrel‘ bliskoistočne politike SAD, na potpuno isti način na koji su to bili Irak ili Gadafi u Libiji. Mislim da ima dosta razloga za zabrinutost u vezi sa ovim gestom. U pitanju je naoko mali zaokret u politici, ali o tom zaokretu američki Kongres uopšte nije bio konsultovan“.
Inače, mnogi Sirijci — osim kurdske manjine, čije snage najbliže sarađuju sa koalicijom koju predvode SAD — tvrde da su zbunjeni američkom politikom. Rezultat ovakvog mešanja je, kažu oni, više civilnih žrtava na terenu, razdor u redovima pobunjenika i međusobno nepoverenje, koje više odmaže nego što pomaže u borbi, pa bila to borba protiv islamista ili protiv Asadovog režima.
