On, međutim, kaže da ostaje da se vidi da li će do toga zaista i doći.
Unapređenje odnosa sa Prištinom
Spoljnopolitički analitičari smatraju da Srbija „gubi tu bitku“ i ne vide zašto bi Grčka bila uključena u „tu neuspelu stvar“, kao i da takva politika pogrešno povezuje status Kosova sa problemom Kipra.
Po njihovom mišljenju, nezavisnost Kosova je de fakto realnost u regionu i stoga je saradnja Atine i Prištine neophodna — iz političkih, ekonomskih i bezbednosnih razloga.
Oni takođe veruju da „priznanje u pravom trenutku može da bude korisno za izgradnju mostova između Grčke i Albanije i albanske populacije u regionu“ i da dobri odnosi sa Kosovom mogu da koriste Grčkoj u njenim diplomatskim nastojanjima u kompleksnom trouglu Atina-Tirana-Skoplje.
Armakolas veruje da ovakva razmišljanja već dugo deli i grčka diplomatija, koja se u jednom trenutku našla, kako kaže, „zarobljena“ u poziciji nepriznavanja Kosova i koja nije bila u stanju da planira put za novu politiku u regionu.
Nije slučajnost da od pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, Grčka zasad ima „najnaprednije odnose“ sa Prištinom i da je višestruko pokazala da želi da ih unapredi, čak iako priznanje nije otvoreno stavljeno na sto, kaže on u izjavi Tanjugu.
Korak po korak
Angažovanje Grčke u vezi sa Kosovom moglo bi da se smatra kao proces koji bi konačno mogao da dovede do njegovog priznanja („korak po korak priznanje“) ili, što je bolje za Srbiju, do politike pune saradnje bez priznanja („sve osim priznanja“).
„Možda smo sada stigli do tačke kad će Atina samouverenije težiti drugačijem putu kada je reč o pitanju statusa Kosova“, navodi on.
Grčka ambasada u Beogradu je nedavno insistirala na tome da nema promene grčke politike prema Kosovou, a svoje poteze od kritika opozicije branio je i ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas, naglašavajući da samo sledi politiku prethodnih vlada.
„Međutim, između redova može da se otkrije kvalitativna promena u politici Grčke po tom pitanju, a dokaza za to je mnogo“, uveren je Armakolas.
Povratak Balkanu
Kao prvo, navodi on, interesantno je što Kocijas insistira na nastavljanju politike prethodnih vlada po tom pitanju, jer je njegova Siriza, prethodno čvrsto bila protiv angažovanja sa Kosovom.
Zatim, Kocijas je naglasio da je prvi grčki ministar spoljnih poslova koji je zvanično posetio Kosovo, i to u okviru balkanske turneje koju je Kocijas opisao kao „povratak Grčke Balkanu“.
Podrška članstvu u Unesku je od naročitog značaja, budući da se tim povodom očekuje bitka Beograda i Prištine.Štaviše, dodaje Armakolas, Kocijas je reaktivirao plan o otvaranju kancelarije u Atini, a što je još važnije otvoreno je govorio o podršci Grčke kosovskom članstvu u međunarodnim organizacijama, poput Interpola i Uneska.
Politička cena i interesi
Konačno, jedan važan detalj je, po njegovom mišljenju, prošao neprimećen, a to je da je Kocijas postavio dva „kriterijuma“ za pitanje budućeg priznanja, a to su potrebe i prioriteti celog regiona i interesi Grčke i Evrope.
„I dok neko može da tvrdi da su ovo zdravorazumske pozicije koje ne treba da alarmiraju Srbiju, ne treba da zaboravimo da je ranije Atina naglašavala da će podržati status Kosova koji bi bio uzajamno dogovoren između Beograda i Prištine“, dodao je on, uz ocenu da prenošenje naglaska sa dijaloga Beograda i Prištine na nacionalne interese Grčke i interese Evrope mnogo toga govori.
Međutim, ostaje nejasno da li to ukazuje na proces koji bi mogao da dovede do priznavanja.
„Nesrećna“ Dačićeva izjava
Po njegovim rečima, izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da će eventualna promena grčke politike prema Kosovu biti protiv međunarodnog prava i prijateljskih odnosa dve zemlje bila je krajnje „nesrećna“.
Ne samo u svetlu odluke Međunarodnog suda pravde koji je, kako kaže, jasno odbacio tvrdnje o navodno nelegalno proglašenoj nezavisnosti Kosova, već mnogo više zato što je zanemarila „bezuslovnu političku i diplomatsku podršku koju je Grčka ponudila Srbiji u veoma teškim vremenima i na štetu grčkih nacionalnih interesa“.
Armakolas takođe smatra neprimerenim navode da je grčka spoljna politika pod pritiskom da promeni svoj smer kao rezultat ekonomske krize i pregovora o njenom rešavanju, naročito sa obzirom na mnoge važne otvorene spoljnopolitičke frontove koje Atina ima (Turska, Kipar, Makedonija).
„Čak i sugerisanje da bi Grčka mogla da trguje svojim spoljnopolitičkim pozicijama u zamenu za ekonomsku podršku dovoljno je da podstakne bes Grka“, objašnjava on.
Osim toga, dodaje on, Srbija nije prestala da smatra za prijatelje i partnere brojne zapadne zemlje koje su priznale Kosovo.
