On je za Radio-televiziju Srbije izjavio da novac od migranata najčešće završava u nečijim džepovima, to jest u oblasti sive ekonomije, jer „svako ko pomisli da može da zaradi na azilantima, ostaje nekažnjen“.
Đurović je istakao da je jako važno da se ne podiže tenzija i ne šire neproverene informacije, jer nisu tačni podaci koji su se pojavili pre nekoliko dana, da naša država na migrante troši 150 miliona evra i da će se graditi prihvatni centar na jugu zemlje.
„Mi o izgradnji prihvatnog centra na jugu Srbije ništa nismo čuli. Iole ozbiljna zemlja ne bi razmišljala o tome na takav način i mi smo zatečeni takvom informacijom“, kazao je Đurović.
Prema njegovim rečima, izdavanje ličnih karata i registracija su prvi koraci ka kontrolisanju migranata. On je ocenio da se odnos prema migrantima nije mnogo promenio od prvog talasa, koji je početkom godine pogodio našu zemlju i dodao da će Srbiji uskoro biti neophodne donacije EU.
Podsetivši da je osnovan Prihvatni centar za migrante u Preševu, on je napomenuo da se aktivnost Centra ipak svodi na evidentiranje, jer pomoć i kontrola izostaju u urbanim centrima i blizu granice.
„Takođe, nemamo registraciju, kao što nemamo ni lične karte za tražioce azila, i tu stojimo u mestu“, naveo je Đurović, istakavši da ne vidi problem u tome da se migranti registruju i da se izdaju lične karte, jer je to prvi uslov da se upravlja procesom migracije.
Đurović je zaključio da je našoj zemlji za sada najpotrebnija solidarnost, primetivši da građani na terenu, ipak, pokazuju određenu vrstu empatije sa migrantima.
