Mnogo je dece i mladih, bosi su, umorni i gladni, pa ipak, retko staju da se odmore, žure da što pre stignu do svog konačnog odredišta.
Izbeglice iz Azije i Afrike, ostavljaju ceo pređašnji život iza sebe, svoje zemlje, porodice i prijatelje, uvereni da ih, kad pređu mađarsku granicu, čeka neki bolji, sigurniji i pre svega, mirniji život.
Do Srbije, koja je samo usputna stanica na njihovom putu patnje, dolaze na različite načine — jedni redovnim autobuskim linijama ili vozom, drugi skupo plaćaju privatan prevoz, dok pojedini ceo put prelaze peške.
„Ja sam Kurd i dolazim iz Turske. Idem ka Zapadnoj Evropi. Prema nama se svi ponašaju kao fašisti, kao da smo mi krivi što smo morali da napustimo svoju zemlju“, besno izjavljuje jedan od migranata i brzo prekida razgovor.
Blizu zvaničnih graničnih prelaza Horgoš 1 i Horgoš 2, kao i graničnog prelaza Bački Vinogradi, migranti napuštaju zvanične saobraćajnice i pokušavaju seoskim putevima da ilegalno uđu u Mađarsku preko takozvane zelene linije duž granice.
Mnogi u tome i uspevaju, ali većinu mađarska policija uhvati, legitimiše i šalje u Morahalom. Oni se ne bune, nakon provere, peške nastavljaju ka tom, od granice deset kilometara udaljenom mestu. Zbog sve većeg priliva ilegalnih migranata pojačano je i prisustvo mađarske policije u tom mestu, gde se nalazi prihvati centar za migrante.
„Ima ih mnogo i njihov broj se povećava iz dana u dan od početka godine. Ne smetaju nam, mirni su i slušaju šta im govori policija. Ponekad se desi neki incident, ali to nije ništa ozbiljno“, kaže mlada stanovnica Morahaloma Eržebet Pal.
I zaista migranti su mirni, a na licu i po govoru tela im se vidi da su uplašeni. Među njima ima mnogo male dece. Približite im se jedan korak, oni uzmaknu dva. Nakon kraćeg razgovora, kad shvate da im ne želite ništa loše, osmehuju se, dozvoljavaju da ih slikaju, spremni su i da progovore koju reč sa novinarima, ali ne žele da ih snimaju. Dolaze iz Turske, Avganistana i Sirije, prvi cilj im je Budimpešta, a kasnije žele da se dokopaju, na prvom mestu, Nemačke.
Odlazimo na gradilište gde mađarske vlasti podižu zid na granici sa Srbijom. Na raskrsnici na kojoj skrećemo na seoski put, iz pravca granice sa Srbijom mimoilazimo se sa praznim, starim autobusom mađarskih tablica. Veoma se razlikuje od sjajnih i modernih autobusa i automobila koje smo do tada sretali, shvatamo da on ne služi za prevoz redovnih putnika.
Policajci na gradilištu daju nezvanične izjave da stalno hvataju migrante koji nezakonito prelaze granicu i da ih zatim upućuju u Morahalom. Razgovor se tu završava, jer o daljem postupku prema migrantima nemaju dozvolu da govore. Oni dozvoljavaju da se snimi gradnja „zida“, koji je u stvari žičana ograda duž granice sa Srbijom i koji, čini se, po broju migranata koji svakodnevno dolaze u Mađarsku, neće predstavljati veliku prepreku za one koji žele da se domognu sigurnijeg života.
Stojimo na dva koraka od granice sa Srbijom, pored belih, graničnih stubova koji označavaju da dalje ne možemo. Prema rečima mađarskih vojnika, koji su zaduženi za izgradnju zida, tog jutra na mestu budućeg „građevine“ nije bilo ničega, a mi smo zatekli pobodene stupce na kojima će biti podignuta ograda. Mađarske vlasti očigledno ne odustaju svog plana.
Utisak je da se ograda podiže zbog psihološkog efekta, kako bi migranti shvatili poruku da u Mađarskoj nisu dobrodošli, a koliko će biti korisna, ostaje da se vidi u narednim nedeljama i mesecima.
Krećemo nazad ka Morahalomu. Iz suprotnog smera nailazi isti onaj stari autobus prepun migranata koji se kreće ka graničnom prelazu Bački Vinogradi. Očigledno ih vraćaju za Srbiju. Sporazum o readmisiji Mađarska striktno sprovodi u delo. Shvatamo da je to onaj deo rada sa migrantima o kojem policajci ne smeju da govore.
U Srbiji ih čeka ponovno prijavljivanje u nekom od Centara za prihvat azilanata i mali predah, nakon koga će ponovo da okušaju sreću uz nadu da ih ovaj put neće vratiti iz Mađarske. I tako u krug. A „zid“ raste, čekajući da se zvaničnici Evropske unije, isti oni koji su zajedno sa predstavnicima nekih drugih zemalja i „zakuvali“ situacije u zemljama iz kojih dolaze migranti, vrate sa odmora i ponude neko bolje rešenje za ovaj problem, ako ga uopšte imaju.
