Razlog je što su balkanske zemlje proglašene sigurnim od političkog progona i što se uglavnom radi o ekonomskim, odnosno socijalnim useljenicima.
„Skoro svi oni, uz rešenje o odbijanju azila, dobiće i obaveštenje o zabrani ponovnog ulaska i boravka u Nemačkoj“, kazao je Šmit.
Pozadina ovih mera je reforma nemačkog zakona o boravku i samo onima koji su dobro integrisani i onima koji imaju dozvolu boravka dopušteno je da i dalje ostanu u Nemačkoj, rekao je Šmit, koji smatra i da bi tražiocima azila trebalo ukinuti mesečni džeparac od 143 evra.
S druge strane, onima koji nemaju uslov za boravišnu dozvolu ubrzaće se povratak u domovine. Stranac koji je proteran ili deportovan neće moći ponovo da uđe u Nemačku pet godina, kazao je on.