Oko 30 svedoka i članova njihovih porodica, koji su trebalo da svedoče u sudskom procesu koji je protiv Ramuša Hardinaja vođen pred Haškim tribunalom je ubijeno. Da li slična sudbina čeka i svedoke koji će se pojavljivati kada konačno oživi Specijalni sud za zločine OVK?
Posle iskustva Haškog tribunala pitanje je da li će i koliko sistem zaštite svedoka na Kosovu biti funkcionalan, posebno ako se u obzir uzme činjenica da je Kosovo i dalje „plemenski“ podeljeno. Imena onih koji bi mogli da se nađu na optuženičkoj klupi novog suda upravo su imena najvećih klanova na Kosovu, ali i prvaka OVK Kosova — Haradinaja, Tačija i Ljimaja, koji su za Albance heroji.
Zakon o Specijalnom sudu sačinila je Evropska unija, a za status zaštićenog svedoka predviđen je poseban sistem zaštite.
Sagovornica Sptunjika Rada Trajković, bivša poslanica Skupštine Kosova, kaže da nas je iskustvo iz Tribunala naučilo da su se svi koji su tamo bili trudili da kontrolišu svedočenja, pa da ni Albanci u tome nisu izuzetak. Drugačije, veruje ona, neće biti ni sada.
„Ako imaju mogućnost da saznaju imena ljudi koji su svedoci i za koje veruju da mogu nešto da kažu, svakako će tražiti ilegalne mogućnosti da ih na bilo koji način onemoguće da svedoče, to je jasno“, kaže ona.
Politički analitičar iz Prištine Fadil Lepaja veruje da je ovaj sud formiran, jer sudovi Euleksa i Unmika nisu bili u mogućnosti da rade slobodno i garantuju sigurnost svedocima.
Lepaja u izjavi za Sputnjik podseća da su ti sudovi bili pod velikim pritiscima javnosti, ali i pod, kako kaže, skrivenim pritiscima onih koji su bili optuženi pred njima.
Drugi problem koji Lepaja navodi jeste činjenica da neki od pomenutih sudova nisu uspeli da odole korupciji. Prema njemu, postoje tri razloga zbog kojih smatra da će potencijalni svedoci novog suda biti zaštićeni.
„Sud će biti van Kosova, čime se u startu pruža veća zaštita svedocima, ali i mogućnost da sud radi pod manjim pritiskom javnosti. Treće, i najbitnije — biće van uticaja ovdašnje politike“, kaže on, mada ne beži od mogućnosti da nisu svi kanali zatvoreni, kada je reč o političkom uticaju.
Lepaja veruje da će sud naći način da reši problem svedoka koji bi mogli da budu ugroženi. On nije daleko od ideje da bi to moglo da bude rešeno primenom institucije promene identiteta.
„Postoje razni svedoci sa većom ili manjom potencijalnom opasnošću po njih same. Sud ima obavezu da one koji su realno ugroženi zaštiti“, kaže Lepaja.
On napominje da Kosovo nije imalo mogućnost zaštite svedoka jer „kvaliteti kosovske države nisu dovoljni da omoguće njihovu trajnu zaštitu“.
Trajkovićeva smatra da odgovornost i sudbinu ovog procesa nose pre svega Albanci koji su spremni da govore ali, kako kaže, lopta nije samo u njihovom dvorištu.
„Celokupnu prvu garnituru OVK činili su saradnici stranih obaveštajnih službi. Koliko će se te službe truditi da kroz proces zaštite ljude koji su radili za njih, za sve nas predstavlja veliki izazov. Ali ako je međunarodna zajednica zaista ozbiljno rešila da raskrinka one koji su činili zločine i sistematsko etničko čišćenje, i koji su ubijali po etničkom principu radi trgovine organima, očekujem da će doći do momenta da mnogi odgovaraju za ono što su činili“, uverena je ona.
Politikolog Jozef Marko, dekan Pravnog fakulteta u Gracu, smatra da je vreme svakako radilo za počinioce, i da je teško prikupljati dokaze posle toliko vremena.
„Iskustvo je pokazalo da na Kosovu nije lako prikupljati dokaze na osnovu svedočenja zbog manjkave zaštite svedoka. Kosovo je malo spram broja stanovnika, tako da je u samoj zemlji teško uspostaviti efikasan sistem zaštite svedoka. Sumnjam da jedan međunarodni sud može da reši pitanje, u kojem nije uspeo ni Euleks“, izjavio je profesor Marko.
On čak ne veruje da će novi sud moći da se suprostavi političkim moćnicima na Kosovu.
