„Samo gledaj i ne pipaj ništa“, kaže mi pilot na vratima koja vode u „zabranjenu zonu“ — pilotsku kabinu čuvenog vojnog helikoptera Mi-8. Posadu čine tri iskusna i vrsna pilota i kopilota: Jurij, Aleksandar i Andrej. Za nas oni nisu samo oficiri Vojske Rusije, vredni poštovanja i divljenja, već i naši novi prijatelji. Prostor je mali. Dominiraju dva sedišta sa naslonima za pilota i kopilota, dve instrument table, a iznad glave gomila „dugmića“.
Tek je počelo da sviće, grupa novinara iz celog sveta okupila se na Vojnom aerodromu Čkalovski, tridesetak kilometara severoistočno od Moskve. Letimo u Rjazanj — prestonicu ruske Vazdušno-desantne vojske. Da li je iko pre samo dvadesetak godina mogao i da pomisli da će se strani novinari tako slobodno šetati po ruskom vojnom aerodromu! I još da će srpsku novinarku pilot lično pozvati da joj pokaže komandni pult helikoptera kakvim se Vladimir Putin svakog dana vozi od kuće do posla — iz Podmoskovlja u Kremlj.
Naš helikopter je jedan od tri spremna da prevezu novinare. Svi su tamnozelene boje sa crvenom petokrakom.
U letelicu može da sedne oko 25 osoba. Nas je bilo desetak. Unutra — na jednoj strani dugačka „klupica“ celom dužinom do vrata, a prekoputa — velika žuta cisterna i sedište za tek dvoje-troje ljudi.
Dan je vedar, sunčan — sve nam ide naruku. Čuje se zvuk motora. Elise su se zavrtele. Zavrtelo se i sve u nama. Lebdimo. Krećemo se. Stvara se osećaj neverovatne moći, snage i slobode. Adrenalin skače, u telu sve igra. Mozak kao da više ne radi. Neverovatna buka. Ne čuješ svoje misli. Hvataš samo trenutke, prizore, slike, pejzaže… Sve je kao u snu, za koji ne želiš da prestane…
Ispod nas je velika, nepregledna, veličanstvena Rusija. Smenjuju se slike šuma, livada, brda, reka, jezera, močvara, gradova, sela… Raznobojne kućice i zlatne kupole pravoslavnih svetinja. Nesvakidašnji prizor, foto-aparati samo škljocaju — svi bi da sve zapamte. Širom raširenih očiju posmatramo, čini se da niko ne trepće.
Letimo helikopterom moćne ruske armije — to je šansa koja se retko kome i retko kada ukazuje u životu, ako nije vojnik. I ako nije ruski predsednik.
Šalimo se na račun toga što letimo „istim“ helikopterom kao Putin. Posada nam objašnjava — Putinova verzija je „nadograđena“ i znatno drugačija od ovog našeg transportera, ali imamo razloga za zadovoljstvo, kažu — ipak je to helikopter koji koriste ruske elitne desantne jedinice i koji ima tradiciju staru više od pet decenija.
Među putnicima ima Rusa, Kineza, Belorusa, Sirijaca i novinara iz raznih drugih zemalja. Novinarka Sputnjika jedina je Srpkinja među njima i jedina koja je dobila pravo da uđe i zaviri u kabinu pilota. Osećaj je neopisiv, potpuno nestvaran!
Bližimo se odredištu… Nadlećemo reku Don… Pred očima slike iz čuvenog Šolohovljevog romana. Put se, nažalost, bliži kraju. Teši nas misao da ćemo se na isti način vratiti u Moskvu i da će naša skaska (ruska bajka) biti nastavljena.
Prizemljujemo se na poljanu. Oko nas šuma i čuju se snažne eksplozije. U daljini se od udara granate diže prašina. Desantne jedinice Rusije, Kine i Belorusije se takmiče. Međunarodne armijske igre su u toku. Očekuje nas nova avantura.
