U slučaju ulaska Srbije u Severnoatlantsku alijansu, sagovornici Sputnjika smatraju i da bi glas Srbije bio samo formalnost, s obzirom da je u toj hijerarhiji samo jedan glas presudan, a to je glas SAD.
U strukturi NATO alijanse postoji jasna podela na tri grupe država, objašnjava za Sputnjik direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković, na čijem vrhu su SAD, koji pored sebe drži svog tradicionalnog saveznika Veliku Britaniju sa kojom tek ponekad dogovara određene akcije.
U drugu grupu, tvrdi Proroković, spadaju veće evropske zemlje poput Nemačke, Francuske, Italije, Španije i Poljske, koje katkad pruže otpor određenim akcijama SAD-a, dok se u trećoj kategoriji nalaze sve ostale zemlje kao što su Bugarska, Rumunija, Albanija i Hrvatska, koje služe da bespogovorno podržavaju sve akcije SAD.
„Upravo u tu treću grupu bi upala i Srbija svojim ulaskom u NATO“, ističe Proroković.
Postoji scenario da eventualni ulazak u Severnoatlantsku alijansu ne bi nužno značio da se Srbija odriče Rusije, smatra analitičar Vladimir Trapara, ali samo u slučaju da se odnosi Moskve i Zapada dodatno ne zaoštre.
„Ukoliko se odnosi Rusije i Zapada u budućnosti budu dodatno zatezali, a Srbija se ulaskom u NATO nedvosmisleno priključi Zapadu, onda će i Srbija od strane Rusije biti tretirana kao neprijatelj“, objašnjava Trapara.
Govoreći o odnosima Rusije sa članicama tog vojnog saveza, Proroković kaže da Moskva zbog svoje veličine i važnosti može direktno da razgovara sa Berlinom i Parizom, imajući u vidu da su upravo te zemlje njeni partneri, dok sa zemljama iz treće grupe Rusija jednostavno primenjuje kontra-mere, koje primenjuje u svojim odnosima sa SAD.
Te najmanje države, kaže on, u ovoj političkoj igri postaju najveće žrtve pogoršanja odnosa između Vašingtona i Moskve. Njih SAD gura kao taoce zaoštravanja odnosa sa Rusijom, a zauzvrat im ne daje nikakve garancije da će kompenzovati bilo kakvu ekonomsku štetu ili ponuditi alternativno rešenje za energetsku bezbednost.
„Upravo takva sudbina čeka i Srbiju ukoliko se odluči za ulazak u NATO. Srbija bi puno toga žrtvovala, a za to ne bi dobila nikakvu kompenzaciju“, ističe Proroković.
Oba sagovornika, međutim, smatraju da bi ulazak u NATO onemogućio Srbiji i da zastupa sopstvene interese u regionu. Prema Trapari, ulazak u Severnoatlantsku vojnu alijansu podrazumevao bi odricanje određenih nacionalnih interesa, između ostalog zaštite Srba izvan granica njene zemlje, dok Proroković smatra da bi ulaskom u taj vojni savez Srbija sebi još više vezala ruke, odnosno NATO bi direktno uticao i na unutrašnja politička pitanja.
„Srbija ne samo da ne bi mogla da vodi sopstvenu regionalnu politiku, već bi suštinski izgubila mogućnost da samostalno piše zakone, dok bi eventualna sloboda funkcionisanja državnog sistema bila manja nego danas. Tome, na kraju krajeva i služi NATO“, zaključuje Proroković.
