„Ovaj posao omogućava da se dođe do celog niza naučnih zaključaka — na primer o mehanizmu formiranja prstenova i njihovoj evoluciji. Između ostalog, rezultati istraživanja govore da se Saturnovi prstenovi nalaze u nepromenljivom stanju. To znači da su dinosaurusi videli (ako su mogli da vide) iste te prstenove koji i danas postoje. Iste prstenove će posmatrati i naši potomci“, navodi se u saopštenju pres-službe univerziteta.
Naučnici „Lomonosova“ su se interesovali u svojim istraživanjima zašto se čestice koje čine prstenove nikada ne pretvaraju u gigantske ledene asteroide i zašto njihove maksimalne dimenzije ostaju neizmenljive.
Saturnovi prstenovi se sastoje iz ledenih mrvica sa malim mineralnim supstancama koje ih sjedinjuju, pri čemu se kreću istom brzinom, od 72 hiljade km/č. Prstenovi se prostiru na stotine hiljada kilometara, ali njihova debljina ne prelazi 100 metara.
Postavivši matematičku formulu procesa nastanka prstenova, istraživači su uspeli da razjasne da se čestice, koje se kreću otprilike istom brzinom, stalno povezuju zbog površinske snage — „efekat, sličan lepljenju dveju pahuljica snega, ako ih na silu ujedinite“. Ali do veličine npr. zgrade ne mogu porasti: što veća čestica, tim veća verovatnoća raspada od slučajnog susreta sa drugim retkim česticama, čija brzina se veoma razlikuje od osnovnog toka. Narasla čestica tokom takvog sudara ponovo se raspada na mnogo sitnih.
Kako su naveli na Univerzitetu, ovi zaključci se ne odnose samo na Saturnove prstenove, već i verovatno na sve slične prstenove u Vasioni.
Članak o istraživanju objavljen je u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
