Grčki parlament usvojio je strogi paket reformi neophodnih za dobijanje nove finansijske pomoći od 86 milijardi evra od evrozone. Zahteve međunarodnih kreditora mnogi eksperti i političari nazivaju ponižavajućim, a po svemu sudeći grčki narod se slaže sa njima.
Većina Grka se sa krizom i ucenama kreditora nosi dostojanstveno. Prvi šok je prošao. Panike nema. Postoji samo tiha zabrinutost i strepnja za ličnu budućnost i sudbinu zemlje.
O svojim problemima nerado govore, ali pritisnuti krizom i nametima polako menjaju životne navike i nadaju se da će potonula ekonomija, ipak, isplivati iz dubioze.
Pogođeni smanjenjem plata i penzija, povećanjem poreza i rastom nezaposlenosti, Grci su trenutno primorani na štednju. Zalihe novca, čuvane u „slamarici“, polako se troše, a podizanje novca iz bankomata je ograničeno, pa se ispred njih već nedeljama formiraju redovi, ali gužvi nema — pet do deset ljudi strpljivo čeka da podigne svoj novac.
Iz ugla turiste, atmosfera u Grčkoj prestonici i na Peloponezu uoči referenduma i nakon njega bila je uobičajena. Priče o praznim rafovima u prodavnicama, nestašici lekova, pelena i benzina, koje šire pojedini mediji, kako se ispostavilo — samo su glasine. Radnje su prepune robe, a taverne, kafići i plaže gotovo da vrve.
Slična situacija je, svedoče turisti i građani Grčke, i na severu zemlje.
Golim okom kriza se može videti samo po lokalima koji zvrje prazni u nekim delovima Atine. Sudeći po prljavim izlozima, zarđalim katancima i izlepljenim izbledelim plakatima, oni nisu zatvoreni juče.
Turizam je od vitalnog značaja za grčku ekonomiju koja je trenutno gotovo potpuno stala. On predstavlja gotovo 20 odsto bruto domaćeg proizvoda Grčke. Ova zemlja godišnje od turizma zaradi oko 17 milijardi dolara. Po oceni stručnjaka, Grčka je značajno profitirala i zbog pada turističkih poseta severnoj Africi, pre svega Egiptu i Tunisu, još od „arapskog proleća“, i još više od nedavnih terorističkih napada koje su uslovile preorijentaciju turista ka grčkim destinacijama.
Broj stranih turista prošle godine porastao je za 23 odsto, na 22 miliona posetilaca, posle do tada rekordnih 18 miliona zabeleženih 2013.
Očekuje se da bi ove godine Grčka mogla da obori novi rekord od oko 25 miliona, ukoliko ekonomske prilike u zemlji ne obeshrabre strane turiste.
Međutim, situacija u prvoj polovini jula govori da je turista ipak nešto manje nego lani. Većina ugostitelja i hotelijera slažu se u oceni da su „medijski natpisi o grčkoj dužničkoj krizi, zatvorenim bankama, praznim bankomatima, nestašicama u prodavnicama i apotekama, i redovima na benzinskim pumpama uplašili turiste iz inostranstva“.
Nakon rezanja plata, prosečna zarada u Grčkoj na kraju 2014. godine iznosila je 817 evra, a minimalac je 586 evra. Prosečna penzija iznosi 960 evra, a minimalna — 486.
To, međutim, često nije dovoljno da bi se preživeo mesec. Sagovornici Sputnjika, iz solunske regije na severu Grčke, navode da je potrebno minimum 800 evra kako bi se četvoročlana porodica prehranila na mesečnom nivou.
Oni koji žive od minimalne ili prosečne plate dovijaju se na razne načine, pa mesečne račune za komunalije i struju ne plaćaju u celosti, već tek polovinu. Dugovi se nagomilavaju, ali drugog rešenja, vele, nemaju.
Mnogi Grci rasprodaju i svoju imovinu, a cene nekretnina dostigle su najnižu tačku u poslednjih 15 godina.
Nezaposlenost mladih u Grčkoj iznosi 49,8 posto, a po svoj prilici taj trend se u skorije vreme neće menjati.
Procenjuje se da je u periodu od 2010. do početka ove godine, Grčku napustilo 200.000 ljudi ili dva posto stanovništva. Više od polovine tog broja otišlo je u Nemačku i Veliku Britaniju.
Danas mnogi Grci koji su ostali u zemlji rešenje za dužničku krizu čekaju u kafićima i na plažama. Opušteni su i nasmejani. Ne pokazuju da ih išta tišti.
A za turiste u Grčkoj nema krize. Plaža, sunce, more, ukusna hrana i srdačnost domaćina… Na tom planu u Grčkoj se ništa nije promenilo.
