Britanski „Fajnenšel tajms“ govori o programu ekonomskih mera Evropske unije, koji najdublje zadire u državne interese jedne zemlje.
Najduži samit u istoriji Evropske unije je završen sporazumom između Grčke i zajmodavaca koji će joj omogućiti da ostane u evrozoni. Atina je prihvatila mnogo nepovoljniji sporazum koji podrazumeva drakonske mere štednje kako bi izbegla bankrot.
Grčki premijer Aleksis Cipras je svestan ustupaka na koje je bio primoran. Grčka će se boriti da povrati izgubljeni suverenitet, rekao je nakon 16 sati mučnih pregovora u Briselu.
Za Aleksandra Matkovića, istraživača na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i člana Kolektiva „Gerusija“, reč je o dubokom uplitanju u finansijski i ekonomski suverenitet jedne nacije, članice Evropske unije.
„Atini se oduzima finansijski suverenitet. Morala je da pristane na deset puta lošije uslove od onih koji su joj postavljeni u februaru. Ovo je kazna za Grčku, od nje se pravi primer kako navodno ne treba da funkcioniše EU“, kaže Matković za Sputnjik.
Nakon pet meseci pregovora sa zajmodavcima i referenduma na kom se većina Grka izjasnila protiv mera štednje, ishod pregovora u Briselu je mnoge iznenadio.
„Dobar deo evropske i grčke levice je iznenađen ovom odlukom, ali je bilo dosta pitanja oko interpretacije grčkog ’ne‘. S jedne strane je došlo do mobilizacije većine naroda, a sa druge je postojao vrlo uzak manevarski prostor za pregovore. Ishod je suprotan onome što je referendum trebalo da donese, a to je ukidanje mera štednje. Tu je vođstvo Sirize napravilo grešku“, smatra ovaj istraživač.
Ishod pregovora potvrdio je dominaciju neoliberalnog kapitalizma na evropskom kontinentu, čiji je najistaknutiji primer nemačka industrija i njena finansijska elita, na čelu sa ministrom finansija Volfgangom Šojbleom. Izostala je solidarnost sa Atinom zemalja sa periferije, poput Italije i Španije. Veliki ustupci na koje je bila primorana Siriza mogli bi da imaju posledice po ovu partiju u kojoj postoje različite frakcije.
„Postoji dve ili više frakcija koje se opiru ovim odlukama. Pored (Janisa) Varufakisa, još nekoliko ministara će dati ili daje ostavku. U Sirizi je trenutno haos. U levičarskim krugovima se ovo naziva nekom vrstom koncesije, ali to je zapravo kapitulacija. Ciprasov mandat koji je počivao na tome da se ostane u evrozoni i ukine mere štednje pokazao se protivrečan. Siriza će morati da menja svoju strategiju“, kaže Matković.
Da li je to razočaranje za srpsku levicu?
„I da i ne. Pokazale su se granice Evropske unije i politike koju vodi ’Trojka‘ — Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija. Otvoreno je pitanje mogućnosti ovih institucija, jasno je stavljano do znanja šta rade i koga kontrolišu. Pokazalo se da su mere štednje goruće pitanje privrede perifernih zemalja. Od Grčke se očekuje da u naredna dva-tri dana promeni deset zakona, uključujući i infrastrukturne promene i penzijski sistem, što je neverovatno. To isto se radi i kod nas“, upozorava član Kolektiva „Gerusija“, koji se bavi levo orijentisanim teorijskim, političkim i aktivističkim radom.
Aleksandar Matković kaže da je nakon krize sa grčkim dugom srpskoj i regionalnoj levici jasnije u kom pravcu treba da usmeri političko delovanje.
