Srebrenica je najveća perionica novca na Balkanu, rekao je za Sputnjik Marinko Sekulić, novinar RTV Srebrenica, koji je istraživao sredstva koja su u poslednjih dvadeset godina nekontrolisano ulazila u Bosnu i Hercegovinu za ovaj grad.
„Glavni deo novca uzmu stranci, naši na nivou BiH, manji deo lokalne vlasti, a najmanje oni kojima je namenjen“, kaže Sekulić.
Iz zapadnih zemalja je došlo oko 200 miliona evra donacija za Srebrenicu, najviše iz SAD, Italije i Velike Britanije, prema saznanjima francuskog informativnog portala „Medijapart“.
Umirivanje savesti
„Mnoge države su davale novac da umire savest i dopuštale da se taj novac krade“, kaže Dževad Galijašević, stručnjak za pitanja bezbednosti.
U Srebrenici je pre rata živelo oko 37.000 ljudi, danas je manje od 7.000 stanovnika. Pre rata je u gradu bilo oko 10.000 zaposlenih, a danas oko hiljadu, od kojih većina živi u drugim opštinama, neki i u susednoj Srbiji.
Od donacija koje su bile namenjene Srebrenici svaki stanovnik je mogao da podigne kuću, primećuje Sekulić. Ćamil Duraković, predsednik Opštine Srebrenica, kaže da je izgrađeno preko 2.500 kuća.
„Bilo je tu i propalih projekata, džaba ulaganja, okruglih stolova, seminara, priča, šupljina… Eksperata koji dođu da nam predaju kako se miri, kako se sedi zajedno, psihoterapije“, kaže on.
U poslednje tri godine, koliko vodi grad, u gradsku kasu se slilo „ne više od 5 miliona konvertibilnih maraka“, ili oko 2,5 miliona evra.
„Prošla su vremena kada ste mogli da napišete pismo ambasadi i sutradan dobijete pare na račun. To je bilo 2003, 2004. godine, ali toga više nema. Sve ide kroz projekte, vrlo birokratski, a bilo je perioda kada je bilo drugačije. To su bili neki drugi ljudi“, dodaje Duraković oprezno.
Zvanični podaci o tome koliko je novca od stranih donacija, država i nevladinih organizacija stiglo u BiH ne postoje — komisije koje su se time bavile na nivou Federacije BiH to nisu ustanovile. Mediji su govorili o dvadesetak milijardi konvertibilnih maraka (oko 10 milijardi evra), od čega šest do osam milijardi nije upotrebljeno u svrhe za koje je bilo namenjeno. Sredstva za obnovu kuća i nabavku mašina završavala su u privatnim džepovima, a bilo je čak i prevara prilikom izgradnje Memorijalnog centra u Potočarima. Galijašević upire prstom na Stranku demokratske akcije.
„Donacije su naročito bile česte za života Alije Izetbegovića. Sredstva su nestajala gotovo čitavu deceniju. To je rađeno planski“, kaže Galijašević.
Promašaj UN
Opština Srebrenica najviše sarađuje sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj. Agencija UN je uložila u poljoprivredu, mehanizaciju, popravku kuća. Potpuno pogrešna politika, smatra Sekulić.
„UNPD već godinama investira u razvoj poljoprivrede i stočarstva, ali ovo je brdsko-planinski kraj, nema velikih obradivih površina, usitnjeni su posedi, uspevaju samo određene kulture. Ljudi su radili u industriji, šumarstvu, rudarstvu“, objašnjava novinar RTV Srebrenica.
Slučaj Džejmsa Tilmana, koji je dugo važio za „najuticajnijeg čoveka Vašingtona“ u BiH, primer je kako funkcioniše mehanizam korupcije. Američki diplomata je uhapšen 2013. godine u SAD zbog krađe donatorskih sredstava za razvoj bezbednosnih agencija u BiH.
„Tilman je vedrio i oblačio svim američkim donacijama u BiH. Onog trenutka kada je uhapšen u Americi, logično bi bilo da i onaj ko je u bezbednosnim agencijama usmeravao sredstva pomoći kojima je upravljao Tilman bude pod istragom. Ali tada biste došli do Dragana Mektića, današnjeg ministra bezbednosti, koji je sam implementirao oko 300 miliona koji su došli preko Tilmana. Kako da vodite istragu u takvim okolnostima?“, pita Galijašević.
Za ovog analitičara, BiH je ciljano korumpirano društvo.
„Mi nemamo pravosuđe. Ovo što imamo je teledirigovana marioneta sa Zapada, instrument koji razara državu. Ovakvo pravosuđe je omča oko vrata BiH, a donacije za Srebrenicu i BiH uopšte su samo jedan od pokazatelja kriminalne uloge tužilaštva“, kaže sagovornik Sputnjika.
Predsednik Komisije za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava Sefer Halilović izjavio je 2010. godine da prave podatke o novcu koji je stizao preko donacija verovatno nikada nećemo saznati.
