Međuetnički plamen koji je u poslednje vreme tinjao u Bosni i Hercegovini iznova je buknuo napadom na srpskog premijera u Srebrenici. Dodavanje „ulja na vatru“ moglo bi usledi već u prvoj nedelji avgusta, kada bi trebalo da se održi grandiozna dvodnevna proslava Dana državnosti Hrvatske.
Datumi 4. i 5. avgust, kada se planira proslava, već su 20 godina unazad dani kada hrvatski Srbi pale sveće za svoje mrtve, a Hrvati slave. Akcijom „Oluja“, hrvatska vojska je u tom periodu za svega četiri dana zauvek iz njihovih domova 1995. godine proterala 220.000 Srba iz Like, Banije, Korduna, severne Dalmacije i ubila približno 1.205 srpskih civila, 552 žene i dvanaestoro dece. Oko 800 Srba još se vode kao nestali.
Vojna parada kojom će Hrvatska obeležiti 20 godina od nezavisnosti slaviće se u Zagrebu, ali i u Kninu. Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske, već je poslala pozivnice, ali se ispostavilo da u vojnom defileu neće biti vojnika iz Amerike, Britanije, Nemačke, kako se najavljivalo. Kako hrvatski mediji pišu, odluka da se ne pojave na defileu je pre svega politička — ne žele da svojim prisustvom raspiruju sukobe u regionu.
Ocene sagovornika Sputnjika na temu da li će ova proslava dodatno podići tenzije u regionu su različita. Jedni su mišljenja da je to kopanje po ranama i stvaranje novih tenzija, dok drugi veruju da na Balkanu tenzije nikada nisu ni prestale.
Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica, podseća da se već 25 godina u međunarodnoj zajednici forsira slika da su za ratove na ovim prostorima krivi samo Srbi. On kaže da je takva teza primenjena u Srebrenici, i da će se primeniti i obeležavanjem „zločinačke akcije ’Oluja‘“ u Hrvatskoj, što neće doprineti normalizaciji odnosa u regionu, ali ni pomirenju između Srba i Hrvata.
„To je pristup koji proizvodi nove podele, sukobe i pravi tenzije. Parada je sasvim sigurno antisrpski orijentisana i ona ne označava dan mira i demokratije, kako to govore hrvatski zvaničnici, već proslavu proterivanja Srba“, navodi Linta.
On podseća da je Međunarodni sud pravde posle tužbe i kontratužbe između Srbije i Hrvatske zaključio da su se posle „Oluje“ desili zločini koji dosežu nivo genocida, ali da nije dokazana genocidna namera, što prema Linti jasno govori da akcija „Oluja“ nije bila legalna. On navodi da je apelovao na Evropski parlament da donese rezoluciju o počinjenim zločinima sa hrvatske strane tokom akcije „Oluja“, čime bi se pokazala principijelnost.
„Na taj način bi se poslala i poruka da je proslava neprimerena upravo zbog zločinačkog karaktera te akcije“, navodi on, napominjući da je odluka dela sveta da ne dođe na paradu dobar signal.
Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac podseća da je proslava „Oluje“ godinama predmet sporenja između srpske i hrvatske politike.
„Ova godišnjica spada u kontekst dodatno zaoštrenih odnosa u politikama i praksama sećanja među narodima na prostorima bivše Jugoslavije i nema nikakve sumnje da se mogu očekivati nova zaoštravanja na tom planu“, uveren je Pupovac. On napominje da bi bilo čudo kada bi se tenzije izbegle u narednim danima. Ono što njemu smeta je činjenica da se vrlo malo radi na pomirenju i priznavanju žrtava.
Predrag Lucić, novinar i kolumnista dnevnika „Novi list“ iz Hrvatske, mišljenja je da je atmosfera na Balkanu takva da ne mora ništa ni da se dogodi da bi se strasti razbuktale.
„Naprosto, na prostoru bivše Jugoslavije više nema tog događaja koji će nešto posebno pojačati tenzije, jer su one, nažalost, stalno prisutne“, ubeđen je on.
Da je situacija na Balkana „usijna“ primetio je i premijer Srbije, koji je posle razgovora sa predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulocom, na ovu temu rekao da „mu je veća briga od toga da li će EU otvoriti poglavlja za pregovore sa Srbijom, upravo nestabilna situacija u okruženju“.
