Subotičke vlasti u potpunosti kontrolišu situaciju sa migrantima, kaže gradonačelnik Jene Maglai. Uvođenje vanrednog stanja, po njegovim rečima, dolazi u obzir kada zvanično dobije preporuku Vojvođanskog štaba za vanredne situacije. Tada će, kako kaže, sazvati sednicu Štaba na kojoj će biti sagledano stanje, gde će na osnovu validnih činjenica i podataka biti doneta odgovarajuća odluka.
Predsednik Skupštine grada Zaječara Saša Mirković kaže da je stanje sa migrantima na teritoriji tog grada preraslo njegove okvire. Zaječar ne može da podnese veliki priliv migranata, kategoričan je Mirković.
Ni jedan zvaničnik lokalnih samouprava nije želeo da se izjašnjava o zidu koji Mađarska gradi na granici sa Srbijom. Umesto njih to su uradili premijer Vučić i ministar Vulin. Vučić sa svoje strane poručuje da oni koji grade zid ograđuju sebe, a ne Srbiju, kao i da se Srbija ponaša pristojno i da ne želi da kvari odnose sa Mađarskom.
„Srbija je otvorena zemlja, u Srbiju je svako dobrodošao, Srbija skoro da nema granica. Srbija je sigurna zemlja i za Nemačku i za druge evropske zemlje. Srbija sa migrantima iz različitih zemalja postupa na najbolji mogući način“, kaže Vučić.
Premijer je najavio skoru posetu Preševu gde će posetiti Centar za prihvat migranata.
„Mi svoj posao radimo. Možete da se stidite samo sopstvenih poteza. Tuđih ne možete“, zaključuje srpski premijer.
Ministar Vulin kaže da je pogrešno to što Mađarska radi, da će Srbija poštovati međunarodne konvencije i da će se migrantima omogućiti sva prava.
„Zid nije dobra vest. Verovatno će, jednim delom, usporiti protok, ali vrlo brzo će se pojaviti novi krijumčarski kanali. Zid neće rešiti problem, i naravno da će ove ljude samo gurati u kriminal“, rekao je Vulin.
Polemike oko velikog broja migranata vode se i u Nemačkoj. Nemački ministar unutrašnjih poslova, Tomas de Mezijer rekao je da je važno razgraničiti kome je zaista potrebna pomoć i onih koji ni pod jednim uslovom nemaju mogućnost da dođu u obzir da u Nemačoj dobiju pravo na ostanak.
„Oni kojima je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi ubuduće da budu brže i bolje integrisani, a sa druge strane oni koji imaju obavezu da napuste zemlju i nemaju nikakvu perspektivu za ostanak, trebalo bi da se njihov boravak u Nemačkoj ubuduće konsekventnije i delotvornije okonča“, kaže de Mezijer.
Ministar finansija Bavarske Markus Zeder iz Hrišćansko-socijalne unije založio se za ukidanje takozvanog „džeparca“ za izbeglice koji iznosi 140 evra mesečno tokom trajanja procesa dobijanja azilantskog statusa i rekao da je taj novac za mnoge ljude motivacija da dođu u Nemačku.
U prvoj polovini ove godine je u Nemačkoj 179.037 osoba podnelo zahtev za azil, što je za 132,2 odsto više nego u istom periodu lane.
Kada je reč o zemljama iz kojih je u prvoj polovini ove godine stiglo najviše zahteva za azil, statistika kaže da su to Sirija, Kosovo, Albanija, Srbija, Irak, Avganistan, Makedonija, Bosna, Eritreja i Nigerija.
