„Ja lično ne vidim nikakvu budućnost ovih dokumenata. Njih treba ostaviti po strani, sačekati rezultate istrage i zatim razmisliti o tome kako efikasnije da se organizuje sudski proces“, rekao je on.
„Nažalost, stvara se utisak da je reč o pokušaju da se organizuje politički šou čiji je zadatak da se omete pronalaženje krivaca za incident“, smatra Čurkin.
Stalni predstavnik Rusije priznaje da je bio iznenađen „inspiracijom“ autora rezolucije koja, po njegovom mišljenju, „prilično izlazi iz okvira razumnog“. Čurkin je podsetio da se u rezoluciji SB UN 2166, donesenoj odmah nakom avionske nesreće, isto nalazi zahtev da se „privedu na odgovornost krivci za ovaj incident“.
„Međutim, ovaj zadatak treba rešiti pragmatično i efikasno, uzimajući u obzir pozitivno i negativno iskustvo. Usložnjavanje strukture samo će omesti proces“, ukazuje Čurkin.
On je obratio pažnju da su se slični incidenti sa avionima dešavali i ranije, ali nikakvi međunarodni sudovi nakon toga nisu stvarani.
„Kada je objekat terorističkog napada bio američki avion koji je pao na teritoriji Škotske (1988. godine), pitanje o stvaranju međunarodnog suda niko nije pokretao, iako je u SB UN bilo doneto u to vreme nekoliko rezolucija na ovu temu“, naveo je Čurkin.
Kako je saopštio diplomata, u svojstvu argumenta, autori ideje se pozivaju na postojanje sudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
„Nemoguće je uporediti konflikt u bivšoj Jugoslaviji ili genocid u Ruandi sa tim što je nad Ukrajinom oboren civilni avion. Pozivanje na Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju samo će uplašiti. Sud za Jugoslaviju iznenađuje svojom birokratijom i sporošću. On radi već 20 godina, uz mnogo žalbi“, izjavio je stalni predstavnik Rusije.
Putnički avion „boing 777“ koji je leteo iz Amsterdama u Kuala Lumpur pao je u Donjeckoj oblasti. U njemu se nalazilo 298 osoba, među kojima 85 dece i 15 članova posade. Svi su poginuli. Kijevske vlasti su za nesreću optužile ustanike Donbasa. Oni su odbacili te optužbe, uz tvrdnju da nisu posedovali sredstva kojima bi mogli da obore avion na takvoj visini. U preliminarnom izveštaju istrage piše da se avion prelomio na pola tokom leta zbog „strukturnih oštećenja izazvanih spoljnim uticajem većeg broja projektila visokorazorne moći“, ali izvor tih projektila nije pronađen.
