Komentarišući izjavu bivšeg direktora te kuće Kristofera Blanda da Bi-Bi-Si sve više postaje produžena ruka vlasti, Landman je rekao da je svako ko gleda televizijski program u Velikoj Britaniji svestan da postoji svojevrsni „porez na Bi-Bi-Si“ za medijske konzumente.
„Taj medij emituje propagandu od svog osnivanja“, ističe ovaj politički aktivista i dodaje da neistomišljenici vrlo brzo dobijaju otkaz.
Prema njegovim rečima, kada je u pitanju Amerika, njena Vlada ne naređuje otvoreno šta treba da se emituje, ali postoje „neizgovoreni zakoni“, odnosno „generalni smer“, koji mediji prate.
Iako je Bi-Bi-Si dugo godina smatran vrhuncem zapadne žurnalistike, bivši šef te medijske kuće ser Kristofer Bland kaže da je ta prestižna ustanova previše bliska britanskoj Vladi i to u meri koja izaziva zabrinutost da bi Bi-Bi-Si uskoro mogao da postane njena „produžena ruka“.
Ser Kristofer Bland je od 1996. do 2001. godine bio na čelu Bi-Bi-Sija, jednog od najuticajnijih medija na svetu. Sada je jako zabrinut za sudbinu te ustanove.
Bland je zabrinut zbog odluke Bi-Bi-Sija da na sebe preuzme troškove TV pretplate za penzionere starije od 75 godina. To je obaveza od skoro 600 miliona funti godišnje, i trošak koji je britanska Vlada već pokrila kroz poreze.
„Bi-Bi-Si postoji da bi edukovao, informisao i zabavljao. Nije tu da bi subvencionisao starije od 75 godina sa besplatnom televizijom“, rekao je Bland za „Raša tudej“.
Ovaj transfer finansijske odgovornosti zabrinjava Blanda. Dok izgleda neshvatljivo da bi privatizacija korporacije približila Bi-Bi-Si Vladi, Bland ističe da ovakva odluka tu medijsku kuću stavlja u ulogu koja joj nikada nije pripadala.
„To Bi-Bi-Si približava britanskoj Vladi jer oni rade ono što im Vlada kaže. Statut Bi-Bi-Sija predviđa ulogu i obaveze ove medijske kuće. Tamo ne piše ništa o besplatnoj televiziji i subvencionisanju 75-godišnjaka. I zaista je loše što Vlada to radi. Bi-Bi-Si je trebao da im se suprotstavi“, dodao je Bland.
Prema njegovim rečima, stavljanje medijske kuće u tako zabrinjavajuću poziciju da radi kao jedan od organa britanske Vlade, mogao bi biti opasan hod po ivici.
„Nije na rukovodiocima Bi-Bi-Sija, upravnom odboru ili generalnom direktoru da odlučuju o tome da li imam pravo na besplatnu TV pretplatu ili ne. To je odluka Vlade, a oni su je podmetnuli Bi-Bi-Siju", poručuje Bland.
Da bi pokrio nove troškove, Bi-Bi-Si bi uskoro mogao početi da naplaćuje program preko interneta, jer je raznovrsnost ponude medijskih platformi počela da zadire u fondove nastale od pretplate. Ovaj potez Bland podržava.
„Jedna od dobrih stvari je to što je britanska Vlada dozvolila Bi-Bi-Siju naplatu Ajplejera, i mislim da je to pošteno. Ali nije u tome stvar“, kaže Bland.
Nedavno su se pojavili izveštaji da je britanska Vlada tražila od Bi-Bi-Sija da izmeni način na koji izveštava o terorističkoj organizaciji Islamska država, a spor je nastao oko želje Vlade da Bi-Bi-Si upotrebi pežorativan naziv za tu organizaciju.
„Tokom Drugog svetskog rata, Bi-Bi-Si je bio stub istine, nije se od njega očekivalo da bude neutralan između Britanije i Nemačke“, rekao je Kris Grejling, predsednik britanskog Parlamenta. Ovaj strastven govor bio je još jedan napor da se Bi-Bi-Si natera da radi u pravcu u kome mu britanska Vlada nalaže, kada je reč o pokrivanju međunarodnih događaja. Iako sukob oko imena međunarodne terorističke organizacije deluje relativno minorno, još jednom podseća na klizav teren na koji se dolazi kada se spoje moćna medijska organizacija i Vlada Velike Britanije koja želi da preuzme kontrolu.
