Odgovarajući na pitanje: „Koliko bi vam bilo interesantno da imate pristup alternativnim tačkama gledišta na međunarodne događaje npr. na tačku gledišta ruskih medija, u proseku 60 odsto ispitanih Evropljana i Amerikanaca naveli su da žele da u medijima vide različita mišljenja o važnim međunarodnim događajima. Agencija „Aj-Si-Em riserč“ je sprovela anketu za Sputnjik od 20. marta do 9. aprila 2015. godine u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, SAD i Grčkoj. Uzorak je činio 5001 čovek (1001 stanovnik Grčke i po 100 osoba iz drugih zemalja). Uzorak je reprezentovan po polu, uzrastu, geografiji.
Najviše interesovanje za multipolarnu sliku sveta u medijima pokazali su stanovnici Grčke — 81 odsto je zainteresovano za takvu mogućnost. Visoko interesovanje je i u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj — većina ispitanika (57 odsto u SAD i Velikoj Britaniji i 55 odsto u Nemačkoj) interesuju se za alternativne tačke gledišta na međunarodne događaje i njihovo praćenje, uključujući i ruske medije. Za Francusku taj procenat iznosi skoro polovinu stanovnika — 49 odsto.
Mišljenje eksperata: Evropljani nisu slepi
Eksperta za međunarodne odnose i docenta Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoka škola ekonomije Dmitrija Oficerov-Beljskog ne iznenađuju rezultati istraživanja. On smatra da su Evropljani i ranije primećivali laž i prevaru.
„Druga je stvar što pokazatelji nisu bili tako visoki. Ali možemo se setiti događaja poslednje decenije: otkrivena je laž američkih vlasti da Husein tobože proizvodi hemijsko oružje, zatim su usledila otkrivanja Asanža i Snoudena, i u zapadnom društvu je formirana više ili manje jasna predstava da njihovi domaći mediji pokušavaju da manipulišu javnošću. Odtale želja da se pogleda alternativna tačka gledišta“.
„Prisustvo Rusije u etru je sve veće jer oni žele da znaju kako razmišlja druga strana. Što je kriza oštrija, to je intenzivnija propagandna kampanja u medijima. Evropljani to osećaju u svojim zemljama. I pošto su prilično osetljivi u tom pogledu, osećaju kada evropski mediji preteruju i kada informaciju zameni lažna propaganda. Oni, naravno, smatraju da to treba menjati“.
Politikolog i istoričar nemačko-ruskog foruma Aleksandar Rar smatra da u Nemačkoj postoji veliki broj ljudi koji bi želeli da praćanje ruske tematike i aktuelne ukrajinske krize bude objektivnije i da uvažava stavove obeju strana.
„Ipak, prevladava utisak da je osvetljavanje ukrajinskog konflikta, posebno u jeku konfrontacije u februaru prošle godine, bilo previše jednostrano. Naročito u vreme ukrajinske krize postalo je očigledno ono što se desilo u Nemačkoj u poslednjih nekoliko godina. Imam u vidu moralizaciju izveštavanja o događajima. Neki novinari i urednici pokušavaju da prikazuju javne poslenike, političare u skandaloznom svetlu. To je zaista pokušaj da se izazovu određene emocije. Računa se na podsvesnu reakciju čitalačke publike kako bi se uvećali tiraži. To se već pretvorilo u neki oblik kulture koja bitno odstupa od novinarstva Federalne Nemačke 70-ih godina, koje je u suštini bilo akademski sporo“.
Informacije o projektu „Sputnik.Mišljenja“
Međunarodni projekat za ispitivanje javnog mnjenja počeo je sa radom u julu 2014. godine. Partner mu je poznata britanska kompanija za istraživanje „Riserč“. U okviru projekta „Sputnik.Mišljenja“ regularno se u zemljama Evrope i SAD vrše ispitivanja javnog mnjenja o najaktuelnijim socijalnim i političkim pitanjima.
