Ministar spoljnih poslova Brazila Mauro Viejra kaže da je jedan od instrumenata razvoja Brazila spoljna politika. Prema njegovim rečima, Brazil zastupa stav da je neophodno formirati „manje asimetričan svetski sistem“, u okviru kojeg bi zemlje u razvoju imale priliku da aktivnije učestvuju u procesu donošenja odluka.
„Ovaj stav dele i ostale članice BRIKS-a, sa kojima mi sarađujemo upravo u smeru sprovođenja realnih reformi na globalnom nivou“, kaže za Sputnjik Viejra.
U kojim oblastima Rusija i Brazil bi mogle još aktivnije da sarađuju?
Rusija i Brazil su 2002. godine sklopili ugovor o strateškom partnerstvu i saradnja je sve intenzivnija. Dokaz za to su česte uzajamne posete na visokom nivou. Tokom tih sastanaka razmatramo rad na projektima u različitim sferama, kao što su trgovina, investicije, vojna saradnja, energetika, istraživanje kosmosa, obrazovanje, nauka, kultura i sport. Od 2005. do 2014. godine obim bilateralne trgovine je porastao za 88 odsto. Naš je zadatak da nastavimo rad na diversifikaciji i širenju asortimana trgovinske razmene.
Naš dijalog u odbrambenom sektoru već se realizuje, a Brazilu su već isporučeni ruski helikopteri „Mi-35“, a takođe se vode pregovori o kupovini sistema PVO „Pancir S1“ uz dogovor da ruski stručnjaci predaju sve neophodne tehnologije brazilskoj strani.
Mnogo obećava i saradnja u oblasti energetike. „Gasprom“ i „Rosnjeft“ započinju istraživanja u srednjem toku reke Amazon. Takođe mogu da izdvojim nedavno otvaranje predstavništva kompanije „Rosatom“ u Brazilu, čime se stvaraju perspektive bilateralne saradnje u upotrebi nuklearne energije u civilne svrhe.
Što se kulture tiče, vredno je pomena to što je jedina škola „Boljšoj tetra“ van granica Rusije u gradu Žoinvil u martu ove godine proslavila svoj 15. rođendan. Posebno je važna saradnja Brazila i Rusije koja se tiče organizacije i sprovođenja velikih sportskih događaja.
Već više od godinu dana Rusija je pod sankcijama. Kakav je stav Brazila ovim povodom?
Brazil principijalno ne priznaje sankcije, posebno one koje se nameću van pravnog okvira UN. To je jedan od osnova našeg tradicionalnog stava koji štiti multipolarnost i Međunarodno pravo. Smatramo da su jednostrane sankcije instrument čija je legitimnost sporna — zato ih mi ne priznajemo i ne podržavamo.
Ugovore kojim se predviđa i ostvaruje stvaranje nove Razvojne banke i Fonda rezervnih valuta BRIKS-a već je ratifikovao Nacionalni kongres. Šta se može očekivati od bloka BRIKS i samita u Ufi?
Posle ratifikacije sporazuma o stvaranju Razvojne banke neophodno je završiti rad na sprovođenju njegovih odredbi. Sada radimo na tome da izdavanje kredita postane moguće već 2016. godine. Kao što je već poznato, banka će finansirati infrastrukturne projekte, kao i one koji se tiču održivog razvoja u državama BRIKS-a i drugim državama u razvoju. Vremenom, banka će možda primiti i neke druge zemlje, članice UN.
Što se tiče Fonda rezervnih valuta, ugovor kojim se reguliše njegovo stvaranje je ratifikovalo već mnogo država i on će stupiti na snagu 30. jula. Tada će Fond početi sa radom punim kapacitetom.
Osim implementacije ova dva mehanizma, BRIKS će nastaviti sa koordinisanjem zajedničkih akcija u okviru međunarodnih foruma kao što je G20, i razmatranje osnovnih pitanja koja se tiču svetske ekonomije i politike.
BRIKS će takođe nastaviti da ulaže napore koji će voditi reformi međunarodnih institucija poput MMF-a i Svetske banke, kako bi postale reprezentativnije i efikasnije. Saradnja unutar bloka se takođe produbljuje — što se može videti kroz dokument „Strategija ekonomskog partnerstva BRIKS-a“, čije se usvajanje očekuje na samitu u Ufi. Strategija sadrži predviđena uputstva i smernice koje obuhvataju prioritetne oblasti ekonomske saradnje država BRIKS-a.
