Umesto privrednog rasta od 0,5 odsto u ovoj godini, višemesečna neizvesnost i gotovo dve nedelje kontrole kapitala će, navodi danas list „Katimerini“, verovatno rezultirati recesijom od 3 odsto.
„Procenjeno da je će mere vredne osam milijardi evra koje je Grčka najavila za 2015. i 2016. godinu biti povećane za dve milijarde evra po godini, zbog čega će njihova ukupna vrednost dostići 12 milijardi evra u periodu od dve godine“, dodaje se u tekstu.
Premijer Grčke Aleksis Cipras danas će, kako je najavio, u Briselu izneti kreditorima veoma konkretan predlog reformi, koji podrazumeva i restrukturiranje grčkog duga.
On je juče poslanicima Evropskog parlamenta poručio da želi održiv sporazum i da je rezultat referenduma, na kome su Grci rekli ne strogim merama štednje, mandat za pravedniji sporazum, a ne za raskid veza s Evropom.
„Preuzimam punu odgovornost za ono što se dogodilo u proteklih pet meseci i uveravam vas da su Grci u proteklih pet godina uložili ogroman napor. Želimo sporazum koji će podrazumevati kredibilne reforme, uz najmanje moguće recesivne mere i uz agendu rasta. Naš predlog predviđa restrukturiranje duga“, rekao je on, ističući da to neće opteretiti evropske građane.
Javni dug Grčke mora da bude održiviji, zaključio je Cipras. Novac od kreditora nikada nije stizao do grčkih građana, već je odlazio na spasavanje evropskih banaka, ukazao je grčki premijer, koji je juče na sednici Evropskog parlamenta pretrpeo teške kritike, od kojih su neke bile i uvredljive, na račun ponašanja Grčke.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard nagovestila je da je izvestan otpis dela grčkog duga neophodan, ali Nemačka, najveći kreditor Grčke u Evropi, snažno se protivi toj ideji.
Američki ministar finansija Džejkob Lu podržao je stav MMF-a, navodeći da grčki dug trenutno nije održiv. Administracija američkog predsednika Baraka Obame upozorila je danas Evropu da bi dozvoljavanje finansijskog i ekonomskog kolapsa Grčke bila geopolitička greška.
Zbog masovnog podizanja gotovine, banke u Grčkoj su zatvorene duže od nedelju dana, pošto je Vlada uvela kontrolu kapitala želeći da spreči kolaps bankarskog sistema. Izvori iz finansijskog sektora Grčke navode da bi banke u toj zemlji mogle u naredna dva dana da ostanu bez novca, ako se Atina i kreditori ne dogovore o novom paketu pomoći.
Evropska centralna banka (ECB) je zadržala dosadašnji nivo ograničenja hitnih sredstava za grčke banke na 89 milijardi evra. Jučerašnja odluka odbora guvernera ECB bila je očekivana, a obim sredstava Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za grčke banke ostao je na nivou utvrđenom 27. juna, kada je Grčka raspisala referendum.
