Pošto Bela kuća ne želi da u Moskvi vidi potencijalnog partnera, konflikt u Ukrajini preti da preraste u rat velikih razmera, izjavio je profesor Univerziteta u Njujorku Stiven Koen u intervjuu za „Hafington post“.
Zapadni mediji i američki političari stalno ocrnjuju i ruskog predsednika Rusije Vladimira Putina, koga čak „upoređuju s Adolfom Hitlerom, što je potpuno apsurdno“. Istovremeno, Rusija je „veoma zainteresovana i predstavlja perspektivnog partnera“ za SAD.
„Ne tako davno Bil Klinton je priznao da ne može da se seti nijednog slučaja da je u ličnom obraćanju ili u poslovnim pregovorima Putin vodio dvostruku igru, da nije održao reč ili da je izneverio obećanje“, rekao je Koen u intervjuu.
On je podsetio da je upravo Vladimir Putin među prvima ponudio pomoć bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu posle tragedije 11. septembra. Pored toga, po mišljenju Koena, „Kremlj je učinio više da pomogne Amerikancima u vreme kopnene operacije u Avganistanu nego bilo koja zemlja NATO-a“.
U „znak zahvalnosti“ SAD su 2002. godine jednostrano istupile iz sporazuma o ograničenju protivraketne odbrane, koji je bio kamen-temeljac nacionalne bezbednosti Rusije, navodi se u tekstu.
To, navodi istoričar, nije jedini slučaj kada su tokom poslednje decenije Amerikanci „bez pardona izdali Rusiju“.
Predsednici Klinton, Buš i Obama narušili su dogovor da se posle ujedinjenja Nemačke NATO neće širiti na istok. A zatim su SAD svrgnule Gadafija, iako su obećale Moskvi da to neće činiti ukoliko ruska delegacija podrži rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o bespilotnoj zoni iznad Libije.
Sve ove činjenice neophodno je uzeti u obzir kada se razmatra sukob u Ukrajini, koji, prema mišljenju Koena, može da preraste u pravi rusko-američki rat.
Ipak, „ako Vašington prizna da je njegova tačka gledišta (na događaje u Ukrajini) 50 odsto neispravna i da je, samim tim, ruska tačka gledišta 50 odsto ispravna, onda će to biti osnova za početak pregovora i omogućiće postizanje uspeha“.