Moskovski dnevnik navodi da britanski predlog nije naišao na pozitivne reakcije Srbije i Rusije, i ističe da u Beogradu smatraju da dokument nije u skladu pomirenjem u regionu.
Glavna primedba Srbije se prvobitno odnosila na to što se u nacrtu rezolucije reč „genocid“ pominje 35 puta, a „pomirenje“ samo tri puta.
„Mi nismo protiv toga da se oda počast srebreničkim žrtvama, ali želimo da se oda počast i srpskim žrtvama“, objašnjava za „Komersant“ izvor iz srpske vlade.
Zato u Beogradu nisu mogli prosto da odbace britanski predlog, jer odlično razumeju da Zapad tretira odnos Srbije prema tragediji u Srebrenici kao svojevrsni test — da li je Beograd spreman da se distancira od prošlosti i da ide putem evrointegracija.
I zbog toga bi odbacivanje predloga imalo ozbiljne posledice, piše list.
U pomoć je pritekla Rusija, koja je nacrt Velike Britanije ocenila kao antisrpski i da izaziva konfrontacije i predložila je svoj predlog u kojem se ne pominju konkretni zločini počinjeni u Bosni, uključujući i Srebrenicu, već se osuđuju svi zločini tokom rata u BiH.
List tvrdi da je posle toga Britanija počela da unosi izmene u svoj nacrt i da ga ublažava, iznevši nekoliko verzija, ali sve one su neprihvatljive za Beograd, navodi list.
Premijer Aleksandar Vučić je, primetivši da Srbija nije ni pozvana na sednicu, istakao da od toga kako bude razmatrana rezolucija zavisi njegovo prisustvo na obeležavanju 20. godišnjice od zločina.
To upozorenje, navodi list, veoma je ozbiljno i može imati dalekosežne posledice po odnose Srbije i EU.
List podseća da 8. jula u Beograd dolazi nemačka kancelarka Angela Merkel, a od ishoda njenih razgovora zavisi otvaranje pregovora sa EU.
Između ostalog, normalizacija odnosa Srbije i Bosne nije moguća bez približavanja njihovih stavova o Srebrenici, tako da od rezolucije SB UN zavisi perspektiva evrointegracija Srbije.
Shvataju to i na Zapadu i ne žele da ruše već postojeće mostove sa Srbijom.
