Odluka Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, da zatraži od Skupštine da se raspiše referendum o tome da li će ubuduće ovaj entitet u Bosni i Hercegovini da priznaje ili ne odluke koje donese Tužilaštvo BiH, izazvao je dodatne turbulencije u ionako uzavrelom bosanskom loncu.
Predstavnici međunarodne zajednice i EU u BiH jedinstveni su u stavu da Srpska nema pravo na to, a kao glavni argument navodi se da entiteti, po Dejtonskom sporazumu, nemaju ustavnu nadležnost za tako nešto.
Međutim — kocka je bačena, a osim pitanja da li je ovim potezom Dodik „prešao Rubikon“ nameće se dodatno — koje bi posledice RS mogla da ima zbog toga?
Dodik je decidan po pitanju održavanja referenduma. Kako kaže, odluka neće biti povučena, bez obzira na sve autoritete na svetu.
„Ako visoki predstavnik u BiH poništi najavljenu odluku parlamenta o referendumu, ona se neće poštovati, odnosno, neće biti objavljena u Službenom glasniku RS“, istakao je Dodik.
Profesor međunarodnog prava na banjalučkom Univerzitetu Miloš Šolaja naglašava da sam referendum neće moći da promeni ono što je do sada urađeno u promenama na pravosudnom sistemu, što uključuje i prenošenje nadležnosti na zajednički nivo, što se desilo odlukama visokog predstavnika u BiH.
„Međutim, u političkom smislu, to će biti jedno ozbiljno upozorenje da te institucije ne deluju nepristrasno, posebno prema ljudima u RS, prema kojima su vrlo agresivni. Osnovna poruka će biti da taj sud i tužilaštvo ne dele pravdu onako kako se to od njih traži. To će uneti veliku nestabilnost i nesigurnost, i u moralnom i u političkom smislu će se potpuno derogirati te dve institucije“, veruje Šolaja.
Po njemu, to je loša situacija, naročito, kako kaže, kada je u pitanju evropski put BiH, ali je činjenica da se posle toga mora ozbiljno razmišljati i o interesima Republike Srpske. Šolaja je gotovo siguran da odluku o referendumu ili njegov ishod neće niko objaviti, jer će međunarodna zajednica putem visokog predstavnika u BiH delovati tako da se rezultati tog referenduma ponište.
„Posledica već ima i međunarodna zajednica već govori kako će pristupiti tom problemu, a čini mi se da će to biti velika politička izolacija RS“, objašnjava Šolaja.
Predsednik RS je rekao da će se referendum najverovatnije održati u prvoj nedelji septembra i naglasio da do tada „ima dovoljno vremena da se o odluci za održavanje referendum izjasni i Ustavni sud RS“, ako bi odluku o reaktiviranju iz 2011. godine o istom pitanju, „blokirao“ Klub Bošnjaka u Veću naroda Republike Srpske.
Portparol OHR-a Mario Brkić kaže da su ovlašćenja visokog predstavnika, uključujući i korišćenje izvršnih odluka, pitanja koja su uređena Dejtonskim sporazumom i međunarodnim pravom, uključujući i rezolucije Saveta bezbednosti u poglavlju sedam, i kao takva ne spadaju u ingerenciju RS.
„Svaki referendum koji ugrožava ili osporava aspekte Opšteg okvirnog sporazuma za mir predstavlja fundamentalno kršenje tog sporazuma. OHR u potpunosti podržava institucije koje su uspostavljene radi vršenja državnih ustavnih nadležnosti u oblasti pravosuđa", istakao je Brkić.
Ako dođe do izjašnjavanja građana Srpske, referendumsko pitanje bi glasilo: „Da li prihvatate nametnute zakone visokih predstavnika u prošlosti, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH, i da li prihvatate da se u RS primenjuju odluke tih državnih pravosudnih institucija“.
Dodik se na ovaj korak odlučio posle odluke da Naser Orić, koji je po nalogu Srbije uhapšen za ratne zločine u Švajcarskoj, bude izručen Bosni, koja ga je odmah pustila na slobodu. Dodatni stimulans je britanski predlog rezolucije o Srebrenici, gde se Srbi tretiraju kao genocidan narod.
