Hrvatska je ušla u treću godinu u Evropskoj uniji kao jedna od tri najsiromašnije zemlje saveza, iza nje su samo Bugarska i Rumunija. O ekonomskom položaju zemlje govori podatak koji je izneo guverner Narodne banke Boris Vujčić da Hrvatska trenutno duguje Grčkoj 74 i po miliona evra, dok je grčki dug prema Hrvatima samo 130 hiljada.
Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski podseća da je Hrvatska ušla u EU u vreme ekonomske, ali i krize institucija tog saveza. Hrvatsko društvo bilo je podeljeno, a ulaskom u Uniju oslobodilo se kontrole Velikog brata, kaže Puhovski za Sputnjik.
„Naprosto su se razularili, pre svega u Vukovaru, ali i drugim delovima zemlje. Na videlo je izašlo nešto što je očito postojalo ispod površine, zaoštravanje odnosa međunacionalnih grupa, odnosno većine i manjine. Srpska manjina je tu došla u veoma tešku situaciju, a s druge strane je još više otežano stanje ljudskih prava u socijalnom pogledu, jer EU traži promene u radnom zakonodavstvu, na štetu onih koji su slabi, radnika. To mi se dugoročno čini kao najveći problem“, kaže Puhovski za Sputnjik.
U Hrvatskoj se pogoršalo opšte stanje tolerancije, ističe predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac i dodaje da su to na svojoj koži najbolje osetili Srbi, koji najteže ostvaruju svoja prava. Jedan od vođa srpske zajednice ipak želi da veruje u takozvane evropske vrednosti i nada se intervenciji Evropskog parlamenta.
„Ja sam povodom istupa jedne evropske parlamentarke iz Hrvatske, koja je pozvala na iseljavanje Srba iz zemlje, pisao predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, koji mi je odgovorio. Mi ćemo nastaviti komunikaciju kako s parlamentom, tako i sa komisijom, jer se to pokazuje kao neophodno“, kaže Pupovac za Sputnjik.
Profesor Žarko Puhovski ipak smatra da ne treba očekivati reakcije u ovakvim situacijama, zato što Evropska unija samo priča o nečemu što je predsednik Nikola Sarkozi pre nekoliko godina uradio, naredivši izbacivanje Roma iz Francuske.
„Čitav niz evropskih država danas odbija da prihvati izbeglice iz kriznih područja, koje je dobrim delom u krizna područja pretvorila svojim nespretnim i pogrešnim akcijama upravo Evropska unija. Prema tome, to što neko u Hrvatskoj govori protiv Srba je potpuno zanemarljivo prema onome što se inače u Evropskoj uniji događa“, zaključuje Puhovski.
Za dve godine članstva, Hrvatska nije uspela da privuče velike evropske investitore. Brojne administrativne prepreke i dalje stoje pred evropskim kapitalom, plate jesu povećane, ali u proseku za 200 kuna, što je približno 3.000 dinara. Procenjuje se da je u poslednje dve godine iz Hrvatske otišlo čak 50 hiljada mladih.
