Rusi, između ostalog, navode da je „agresivni nacionalizam, etnička i verska netolerancija usmerena prvenstveno protiv najveće manjinske grupe, Srba, čiji se broj od 1991. smanjio za dve trećine“, piše Slobodna Dalmacija.
Pozivajući se na podatke aktivista za ljudska prava, u izveštaju se tvrdi da je u poslednjih 19 godina oko 30.000 Srba u Hrvatskoj prešlo na drugu veru, odnosno prihvatilo katoličanstvo.
„Stručnjaci kažu da je glavni razlog za to želja roditelja da spreče maltretiranje dece u školi na osnovu njihova etničkog ili verskog porekla“, navodi se u dokumentu.
Ruski analitičari ističu i da se Srbi u Hrvatskoj suočavaju s ozbiljnim administrativnim i drugim preprekama u pronalasku posla i povratku imovine.
Nabrajaju se i pojedinačni slučajevi ksenofobičnog vandalizma na pravoslavnim grobljima, skidanje ćiriličnih ploča, uništavanje spomen-ploča žrtvama ustaškog logora Jadovno na Pagu, kao i skrnavljenje jevrejskog groblja iz XVI veka u Splitu.
Aleksandar Pivovarenko, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka i član Ruskog saveta za međunarodne poslove, smatra da činjenice i brojke navedene u izveštaju upozoravaju da treba obratiti pažnju na „preporod radikalizma u Evropi“.
„U svom izveštaju, Generalni sekretar OUN je još 1995. godine ukazao na netolerantni odnos Države Hrvatske prema Srbima. Radi se o zlostavljanjima, ubistvima, paljenju kuća. U ovom izveštaju se takođe kaže da je hrvatsko rukovodstvo sprečavalo povratak izbeglica“, podseća analitičar.
Međutim, kaže on, u izveštaju MIP Ruske Federacije pomenuti su politički pokreti koji ne izražavaju stav zvaničnog Zagreba.
„Pokreti poput Hrvatske čiste stranke prava ne igraju značajnu ulogu u političkom životu države. Zvanični Zagreb ne podržava politiku netolerancije, što, naravno, ne isključuje konflikte u društvu na nezvaničnom nivou“, kaže Pivovarenko.
Pivovarenko smatra da izveštaj Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije može da izazove ozbiljnu raspravu u hrvatskom društvu.
„Po mom mišljenju, u ovoj zemlji od 1991. godine pomirenje sukobljenih strana (ustaša i komunista) zvanična je ideologija. Sada su ti sporovi skoro prestali, ali nakon objavljivanja ruskog izveštaja, Hrvati mogu ponovo da se zapitaju ko su oni i na čijoj su strani“, zaključuje on.
U ovom dokumentu su Slavonija, severna Dalmacija i zapadni Srem locirani kao područja u kojima je posebno jak hrvatski nacionalizam.
Navodi se i da je bivši predsednik države Ivo Josipović upozorio na uznemirujuće trendove jačanja neofašizma i neonacizma u Hrvatskoj pred kojima ne bi trebalo zatvarati oči.
Komentarišući taj izveštaj, predsednik saborskog Odbora za ljudska prava i prava manjina Furio Radin tvrdi da nikad nije čuo za podatak da je 30.000 Srba prešlo u katoličanstvo i da se radi o neosnovanim brojkama.
Radin uverava da Hrvatska ne može biti prozivana za neonacizam, da postoji „sporadično koketiranje s ustaštvom, stadionski nacionalizam, ali da generalne ocene ruskog Ministarstva spoljnih poslova ne stoje“.
Neki od slučajeva koji se navode nalaze se i u opsežnoj studiji „Nasilje i nesnošljivost prema Srbima u 2014. godini“, koju je izradila članica Srpskog narodnog veća i novinarka Tamara Opačić.
SNV i Klub zastupnika SDSS-a u Saboru počeli su 2013. godine sa evidentiranjem i praćenjem takvih slučajeva, pa Opačićeva navodi da su prošle godine zabeležena 82 primera etnički motivisanog nasilja, netrpeljivosti i govora mržnje protiv Srba, što je porast u odnosu na godinu ranije.
„Za to su krivi izbori jer desnica predvođena HDZ-om kao glavni politički kapital za povratak na vlast koristi nacionalističku retoriku koja podrazumeva antisrpsku histeriju“, kazala je Opačić.
Pod lupom Rusa se našao i pevač Marko Perković Tompson, pa se u njihovom izveštaju ocenjuje da nepostojanje zakona protiv istorijskog revizionizma i negiranja ratnih zločina omogućava hrvatskim estradnim zvezdama da propagiraju ustaštvo, pri čemu ističu Tompsonov primer i njegovo pevanje „Jasenovca i Gradiške Stare“, pesme u kojoj se veličaju ustaški pokolji.
Član Izvršnog odbora Hrvatskog helsinškog odbora Ivo Banac potvrđuje da u Hrvatskoj, kao i drugde, ima incidenata koji su u vezi sa neofašizmom, ali pita „ko su Rusi da bilo koga prozivaju po tom pitanju i sa kojim interesom?“.
On smatra da zakon koji bi zabranio istorijski revizionizam ne bi smeo da bude donet, jer bi ograničio slobodu govora.
List navodi i detalje studije SNV-a, gde se nalaze i fotografije i popisi grafita nacističkih, fašističkih i ustaških simbola i poruke kojima se poziva na fizičko nasilje prema Srbima u gotovo svim hrvatskim gradovima, između ostalih: „Srbe na vrbe“, „Ubij Srbina“, „Srbine, seli se“, „Kolji Srbe“…
Takođe je navedeno da je najveća koncentracija uvredljivih grafita zabeležena na ulicama Zagreba.
