Naime, Litvanija, Letonija i Estonija u maju su tražile od vrhovnog komandanta NATO–a snaga da se stalne rotacione jedinice veličine bataljona rasporede u svakoj od tih zemalja jer strahuju od jačanja ruske vojske.
NATO snage su do sada odbijale da odobre značajnije trajno raspoređivanje svojih vojnika, a prema nekim navodima time bi došlo do kršenja sporazuma sa Rusijom iz 1997. godine i pokretanja trke u naoružanju.
Portparol litvanske vojske kapetan Mindaugas Neimontas potvrdio je u izjavi za AFP da je general vojske SAD Filip Bridlav pre nekoliko nedelja poslao Vilnjusu, prestonici Litvanije, tajni dokument u kome navodi da će NATO snage nastaviti da sprovode vojne vežbe u regionu bez većih pauza.
„Čak i ako savezničke snage ne budu trajno raspoređene već se redovno rotiraju, mi ćemo biti srećni“, istakao je šef litvanske diplomatije Linas Linkevičius u izjavi za AFP dodajući da su u toku pregovori o broju i veličini jedinica.
U Litvaniji se trenutno nalazi više od 600 vojnika SAD, Nemačke, Portugala, Norveške i Italije, koji učestvuju u vojnim vežbama i dugoročnoj vazdušnoj policijskoj misiji NATO–a u zemljama Baltika.
Dvojica poslanika vladajuće Jedinstvene Rusije podneli su prekjuče zahtev da se razmotri zakonitost odluke bivšeg Sovjetskog Saveza o priznavanju nezavisnosti Litvanije, Letonije i Estonije što je šef litvanske diplomatije Linas Linkevičijus ocenio kao provokaciju izrazivši nadu da će ta „besmislena akcija“ biti zaustavljena.
Litvanska predsednica Dalja Gribauskajte koja je rekla da „niko nema prava da preti nezavisnosti“ njene zemlje, dok je Kancelarija glavnog tužioca Rusije juče saopštila da je primila zahtev poslanika, ali da nema izgleda da zakonitost odluke bude osporena.
