Najveći procenat pristalica zaštite svoje države sopstvenim snagama je u Francuskoj, čak 37 odsto, dok je skoro polovina ispitanika u Nemačkoj i Velikoj Britaniji pristalica prisustva snaga NATO-a u zemlji, s tim što u Nemačkoj 36 odsto ispitanika u ulozi zaštitnika vide sopstvene oružane snage.
O formiranju evropske vojske govorilo se i mnogo ranije, kaže za Sputnjik vojni analitičar Bojan Dimitrijević, imajući u vidu da su pojedine evropske sile, kao što su Nemačka i Francuska, svojim izjavama u medijima stvarali sliku o mogućnosti stvaranja sopstvene vojne zaštite, dodajući da se ipak ta njihova retorika više odnosi na njihovo profilisanje i jače učešće unutar samog NATO-a.
„U proteklih dvadesetak godina bilo je dileme oko upotrebe snage NATO-a u određenim operacijama i kampanjama na Balkanu i van Evrope, i to je proizvodilo tenzije koje su mogle da utiču na to da se stvori slika da će se napraviti nekakva evropska vojska“, kaže Dimitrijević i dodaje da to u sadašnjem trenutku nije moguće, niti će NATO menjati oblik do nekog prvog većeg iskušenja.
Govoreći o samoj anketi, predsednik Instituta strateških ocena Aleksandar Konovalov kaže da rezultati ne pokazuju da je došlo do krize poverenja u NATO. On smatra da bi Evropljani svakako voleli da budu vojno samostalniji, ali isto tako niko nije spreman da poveća finansiranje vojske i odbrane.
„Bez američke pomoći i oslanjanja na Alijansu Evropljani ne mogu da obezbede sopstveni sistem bezbednosti. Evropljani trenutno misle da se povećava broj realnih opasnosti i zato se sada oslanjaju na Alijansu, poput učešća u formiranju Snaga za brzo delovanje. Mislim da ne bi trebalo očekivati krizu unutar NATO-a. Ako bi u Ukrajini zavladao mir, onda bi došlo do krize, jer Amerika tada ne bi imali čime da plaše Evropljane“, zaključuje Konovalov.
Viši naučni saradnik Instituta Evrope Ruske akademije nauka Sergej Fjodorov podseća na svojevremeni izlazak Francuske iz NATO-a kada nije htela da sledi američki diktat, a potom i njen povratak pod „kišobran“ Alijanse.
Francuska se tradicionalno, još od 50-ih godina zalaže za jedinstvenu i samostalnu Evropu, pogotovu u sferi odbrane i bezbednosti. Za vreme De Gola, Francuzi su sebe pozicionirali kao državu koja je samostalno sprovodila svoju politiku na međunarodnoj sceni, kaže Fjodorov i dodaje da je baš u to vreme radila na razvoju sopstvenog nuklearnog oružja.
S druge strane, smatra Fjodorov, Velika Britanija zauzima suprotan stav, s obzirom na to da je tradicionalni saveznik SAD. A tu je i Nemačka, pojašnjava, koja se u svojoj posleratnoj istoriji takođe orijentisala na SAD i NATO i ne vidi potrebu za stvaranjem alternativnog političkog bloka.
I Fjodorov smatra da upravo Ukrajinska kriza vraća u život ideju o potrebi postojanja NATO-a. On se osvrnuo i na izlaganje prvog generalnog sekretara NATO-a Ismaja Hejstingsa, još u vreme kada je Nemačka bila ponižena, rekavši da je NATO stvoren kako bi Amerika bila u Evropi, a Rusija ostala van nje. Prema njegovim rečima, ta ideja o prvobitnim razlozima za stvaranje Alijanse je i dalje aktuelna.
Interval poverenja se kreće od +/- 3,1 odsto pri pouzdanosti od 95 odsto.
