U intervjuu za „Velt am zontag“ Štajnmajer je činjenicu da Moskva i Vašington razmenjuju pretnje jačanjem nuklearnih potencijala u Evropi i kod njenih granica nazvao „starim refleksima hladnog rata, koji su još živi“, dodavši da se, međutim, svet promenio i više ga ne čine dve velike države, niti se deli na Istok i Zapad.
„Moramo se potruditi da ne dozvolimo da se sruši sve što je s tolikim trudom izgrađeno za decenije mira u Evropi. I ne možemo ignorisati činjenicu da je Rusija učestvovala u izgradnji evropskog posleratnog poretka“, rekao je nemački ministar.
Na pitanje može li zamisliti uspostavljanje normalnih, čak prijateljskih odnosa s Moskvom u bliskoj budućnosti, Štajnmajer je rekao da bi „to bilo veoma poželjno“.
„Međutim, sve zavisi od toga koliko je Rusija spremna da pomogne Ukrajini da prevaziđe sukob. Jasno je da Nemačka ne sme da dozvoli izolaciju Rusije. Rusija ostaje glavni sused EU i naš glavni sused i zajedno s nama ona određuje budućnost Evrope“, rekao je Štajnmajer.
Prokomentarisao je i izjavu Zbignjeva Bžežinskog, nekadašnjeg savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost, o „finlandizaciji“ Ukrajine — što bi podrazumevalo da ta zemlja bude članica EU a uzdrži se od ulaska u NATO.
„Nadam se da ćemo s Rusijom doći do zajedničkog razumevanja toga kako treba da bude osiguran teritorijalni integritet Ukrajine. Ali ni Rusija ni EU ne mogu da određuju trećoj zemlji kojim putem da se razvija. Sada nije početak devedesetih godina, lojalnost se više ne može postići političkim ili vojnim pritiskom. Vodeće zemlje treba da uče da svoje političke modele promovišu mirnim metodama“, rekao je šef nemačke diplomatije.
