Izveštaj je predstavio državni sekretar Džon Keri.
Za Srbiju se u izveštaju konstatuje da se najozbiljnija kršenja ljudskih prava odnose na diskriminaciju i socijalno nasilje prema pripadnicima manjinskih grupa, posebno Roma, dok su primetni i maltretiranje novinara i pritisak u pravcu auto-cenzure.
Problem je postojanje korupcije u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i nekim granama vlasti, a ukazuje se i na neefikasan pravni sistem, dug period pritvora pre suđenja, loš tretman zatvorenika.
Govoreći o slobodi okupljanja u Srbiji u izveštaju se navodi da vlast generalno poštuje to ustavno pravo, kao i slobodu političkog, sindikalnog i drugog udruživanja, a poštuje se i sloboda kretanja.
Takođe se navodi da Vlada Srbije sarađuje sa UNHCR-om u obezbeđenju zaštite i pomoći interno raseljenim licima, izbeglicama, tražiocima azila, apatridima i drugim osobama.
Vašington, takođe, ukazuje da se dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU nastavlja u Briselu, dodajući da su „administrativne strukture severa Kosova delimično integrisane u nacionalnu administraciju“, a da su nerešeni sporazumi o Zajednici srpskih opština, o telekomunikacijama i integraciji pravosudnog sektora.
Kada je u pitanju Kosovo, kao najvažniji problem navode se „akcije na blokiranju normalizacije, uključujući uspostavljanje blokada puteva između Mitrovice i Severne Mitrovice od strane zvaničnika lokalnih Srba na Kosovu, i ograničavanja prava, kao što su sloboda kretanja i sloboda bogosluženja hodočasnicima Srpske pravoslavne crkve“.
Kao druga zabrinjavajuća oblast na Kosovu konstatuje se diskriminacija i nasilje protiv pripadnika etničkih manjina, osoba sa invaliditetom i pripadnika LGBT zajednice.
Sledi nasilje nad ženama, a probleme predstavljaju i izveštaji o lošem policijskom tretmanu zatvorenika, lošem stanju, korupciji i protekciji u zatvorima, dug istražni pritvor i neefikasnost sudstva, zastrašivanje medija od strane javnih službenika i kriminalnih elemenata, ograničenje verskih sloboda i vandalizam nad verskom imovinom, ograničeni napredak u povratku raseljenih osoba njihovim kućama, korupcija u vladi, trgovina ljudima, loši uslovi u duševnim bolnicama, sporadične etničke tenzije i angažovanje dece za rad u neformalnom sektoru.
Kosovska vlada je, kako se navodi, preduzela korake da procesuira i kazni zvaničnike koji su činili zloupotrebe u javnim službama ili drugim vladinim službama, ali mnogi veruju da su viši funkcioneri umešani u korupciju nekažnjeni.
U izveštaju se posebno osuđuje nasilni ekstremizam i potpuno nepoštovanje ljudskih prava i života od strane grupa, poput Islamske države, pakistanskih talibana i Boko Harama u Nigeriji.
Takođe se ističe da vlade Kine, Egipta, Eritreje, Etiopije, Irana, Rusije i Sudijske Arabije, pored ostalih, nastoje da ograniče slobodu i otvorenost medija i razvoj građanskog društva.
Predstavljajući izveštaj u četvrtak, državni sekretar Džon Keri je rekao da su za patnje i zlostavljanje odgovorne terorističke grupe koje koriste verske podele da bi promovisale svoju ideologiju, kao i vlade poput sirijske, koje deluju u ime borbe protiv terorizma.
„Svaka zemlja, uključujući i SAD, ima prostora za poboljšanje, a put ka globalnom poštovanju uvek počinje kod sopstvene kuće“, kazao je Keri, a preneo je AFP. Frans pres navodi da se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta ocenjuje poštovanje ljudskih prava u zemljama širom sveta, izuzev u SAD, ali da je Keri rekao da u izveštaju nema ničeg „licemernog“ i „arogantnog“.
„Ne možemo, a da se ne osetimo ponizno pošto smo videli ono što smo videli prošle godine, u smislu rasnog nesklada i nemira“, rekao je on.
