„Licenca je važna, jer bi u suprotnom ’Telekom‘ radio ilegalno. Mi želimo da se osiguramo da ’Telekom‘ posluje legalno na teritoriji Kosova“, rekao je Ljajić.
On je rekao da je predlog Srbije da se, dok Kosovo ne dobije pozivni broj, licenca za „Telekom“ deponuje u EU, koja bi se aktivirala kad Kosovo dobije pozivni broj, kao i da Srbija ne želi nikoga da prevari.
„Želimo da ’Telekom‘ dobije licencu za rad mobilne i fiksne telefonije na teritoriji celog Kosova i da se pozivni brojevi sa KiM prema centralnoj Srbiji tretiraju kao lokalni, a ne međunarodni. Za to postoji rešenje i ja ne verujem da oko toga može da bude velikih problema“, rekao je Ljajić gostujući na Radio televiziji Vojvodine.
Sporno je, kako je dodao, procedura dobijanja pozivnog broja, jer Priština želi da Austrija aplicira za taj broj, sa čim smo se mi čak i složili, ali da Srbija da saglasnost.
„Bitno je kako će se voditi taj broj. Mi smo tražili da piše ’Kosovo, Srbija‘ ili ’Kosovo‘, bez Srbije, ali da u fusnoti piše da je to geografski kod, a da je telefonski broj praktično dat uz saglasnost Srbije. Dakle, Srbija mora da se spomene u dokumentu“, rekao je Ljajić podsećajući da Kosovo bez saglasnosti Srbije ne može da dobije pozivni broj, jer nije članica Ujedinjenih nacija.
On je naveo i da je Priština dobila kritike od EU zbog izjava koje ne odgovaraju realnosti.
„Priština stalno dolazi s novim zahtevima, i svaki sledeći tekst uvek ima neke izmene, a cilj je da se napravi aluzija da je Kosovo nezavisno, dok mi želimo sporazum koji je statusno neutralan“, rekao je Ljajić.
Kada je reč o pregovorima o energetici i imovini Srbije na KiM, Ljajić je naveo da albanska strana vodi politiku dvostrukih standarda.
„Mi smo tražili da imovina ’Telekoma‘ i ’Pošte‘ bude tema kad razgovaramo o telekomunikacijama, ali EU i Priština smatraju da je to poseban problem, a onda kada se raspravlja o energetici Albanci na mala vrata uvode pitanje imovine kako bi se dočepali vredne imovine EPS-a“, rekao je Ljajić.
Komentarišući kritike albanske strane da oni nisu obeštećeni za društvenu i državnu imovinu u Srbiji, Ljajić je rekao da nije problem da se „sve stavi na sto“, ali je istakao da postoji ogromna nesrazmera između onoga što je Srbija ulagala na Kosovu i onoga na šta Kosovo polaže pravo u drugim delovima Srbije.
Kada je reč o napretku u pregovorima o Zajednici srpskih opština, Ljajić je rekao da o tome ne zna ništa, ali da država ne pristaje da ZSO bude svedena na nevladinu organizaciju, već traži da to bude institucija koja će da štiti prava ljudi koji žive na Kosovu.