Vitalan i naočit, uprkos činjenici da je na zalasku osme decenije života, Mario Vargas Ljosa otelovljuje optimistični latinoamerički duh, koji je možda pomalo stran prosečnom čitaocu s našeg podneblja, ali svakako podstiče na razmišljanje.
Peruanski pisac, autor velikih romana kakvi su „Jarčeva fešta“, „Rat za smak sveta“, „Avanture nevaljale devojčice“, „Diskretni heroj“ i mnogih drugih, smatra da je svet u kojem živimo mnogo bolji od onog u kojem su živele ranije generacije.
„Mnogo toga jeste loše, ali ako pogledamo unazad sve je mnogo bolje nego pre. Na primer, jedan od najvećih neprijatelja kulture – komunizam – praktično je nestao. Ostao je u samo dve zemlje koje su takoreći karikature. To su Severna Koreja i Kuba. Ova druga polako izlazi iz tih okvira. Sve je više demokratskih, slobodnih kultura“, ukazuje Mario Vargas Ljosa, koji je u mladosti jedno kratko vreme bio član Komunističke partije, ali se veoma brzo razočarao i postao angažovani pobornik demokratskih principa i zaštite ljudskih prava i sloboda.
Govoreći prevashodno iz vizure latinoameričkog sveta, Ljosa sa zadovoljstvom ističe da su — uprkos „raznim starim duhovima i „činjenici da u nekim zemljama i dalje tu i tamo postoji nada da će neki diktatori rešiti probleme“ — preovladala civilizovana društva u kojima dominira demokratski poredak.
„Nejednakosti jesu velike, ali mora se uložiti veliki napor da se dođe do ravnoteže i da se ti autoritativni režimi polako marginalizuju“, ističe latinoamerički književnik koji je ipak svestan da je demokratija u ozbiljnoj krizi, pre svega zbog korupcije koja izjeda institucije.
Verski fanatizam preti pre svega islamskom svetu
Na novinarsko pitanje da li strahuje od izbijanja globalnog sukoba, peruanski nobelovac kategorično odgovara da ne veruje u katastrofične vizije, te da smatra da one nemaju istinske veze s našom stvarnošću.
„Verski fanatizam jeste silovit, nasilje snažno lupa na vrata, nema oružja protiv terora, strah jeste opravdan, ali ne mislim da će ceo svet učestvovati u ludilu kakvo bi izazvao treći svetski rat. Problem je radikalni islamizam! Potrebno je uložiti ogromnu energiju u borbu protiv pretnje koja prevashodno pogađa islamski svet“, smatra Ljosa.
Peruanski pisac takođe tvrdi da je globalizam „nešto najbolje što se dogodilo svetu“.
„Globalizacija nam nudi mogućnost mira, razumevanja ljudi različitih kultura, nivoa obrazovanja, religija, običaja. Mislim da zahvaljujući globalizaciji siromašne zemlje rastu i modernizuju se, što nikada pre nije bio slučaj. Ko se protivi ovoj tendenciji, mislim da ima jednu anahronu viziju razvoja društva i da takvi ljudi vladaju svetom mi možda još ne bismo izašli iz pećina“, uveren je Ljosa.
Kao osnovnu, direktno negativnu posledicu globalizma Ljosa vidi nacionalizam, koji karakteriše kao „težnju ka povratku plemenu“. Nacionalizam je, smatra latinoamerički pisac, najveća pretnja Evropi.
„Ljudi koji imaju isti jezik, istog boga, iste običaje, misle da je sigurnost u plemenu. Mislim da taj nagon može da uništi i najplemenitije i najpragmatičnije projekte, od kojih je najveći stvaranje Evrope. Milioni ljudi su umrli zbog nacionalizma, zbog te uske vizije sveta i mislim da je nacionalizam zapravo prepreka za nešto što bi moglo da predstavlja razvoj Evropi i celom svetu. Veoma je štetno, veoma je loše da samo dve velike imperije vladaju svetom. Jeste rizik za evropske nacije i zbog toga se treba boriti energijom i idejama jer ne treba zaboraviti da nacionalizam nije doktrina s intelektualnom tradicijom u pozadini, već se oslanja na religiju, na veru, i na neki način predstavlja nazadovanje“, objašnjava Ljosa.
Nikada nisam želeo da budem političar
U izdanju beogradske „Lagune“ nedavno je objavljeno Ljosino memoarsko delo „Riba u vodi“, koje je inspirisano piščevim kratkim izletom u politiku.
„Ja nisam političar, niti sam ikada želeo to da budem. To sam postao sticajem okolnosti u Peruu, kada sam naprosto morao da se ogledam u takvom okruženju. Mislim da je to iskustvo obogatilo pre svega moju viziju politike, ali ne mogu da kažem da je bilo prijatno. Štaviše, u to doba je u Peruu bilo mnogo nasilja, terorizma, mučenja, postojao je građanski rat. U tom kontekstu biti političar bilo je veoma teško i napeto. Prvobitna ideja mi je bila da napišem knjigu upravo u vezi s tom mojom kandidaturom, da bih bolje razumeo politiku. Onda sam, međutim, shvatio da nisam političar i da bi to bila lažna vizija mog stvaralaštva. Zbog toga sam odlučio da u to književno delo unesem deo svog detinjstva, svoje mladosti, svoje rane zrelosti, odnosno one godine kada sam se formirao kao pisac, kako bi ta vizija bila tačnija“, objašnjava Ljosa.
Prema njegovom mišljenju, biti pisac je bez ikakve sumnje najveća sreća za čoveka. „To je velika strast, ne samo posao. Književnost mi pričinjava neopisivo zadovoljstvo, obogaćuje moj život, moju ličnost, i ako bih ponovo mogao da biram, sigurno bih odabrao književnost“, navodi nobelovac.
Iako, kako kaže, nije previše upoznat sa srpskom književnošću, Ljosa s velikim uvažavanjem govori o srpskom nobelovcu Ivi Andriću, čiji mu je čuveni roman „Na Drini ćuprija“ i dalje živ u sećanju.
„U Parizu sam otkrio još jednog vašeg velikog pisca, Danila Kiša, i pročitao sam sve njegovo što je prevedeno, a gledao sam i pozorišne predstave rađene prema njegovim delima, u Španiji i u Peruu. Nadam se da će mi i ovo gostovanje u Srbiji pružiti mogućnost da otkrijem brojne srpske pisce za koje sada ne znam“, kaže Ljosa.
