Nije se dugo čekalo na odgovor Rusije na zapadnoevropske sankcije zbog situacije na jugoistoku Ukrajine, piše ruski portal „Gazeta“. Izjava premijera Rusije Dmitrija Medvedeva o pripremi novih reciprocitetnih mera je, naime, stigla istog dana.
Prema njegovim rečima, postojeći embargo na uvoz prehrambenih proizvoda će biti produžen za još pola godine. Međutim, ruske kontrasankcije koje su, prema pesimističkim procenama austrijskih ekonomista, koštale Evropu sto milijardi evra, promeniće ne samo rok važenja, nego i oblasti primene.
Pored toga, kontrasankcije protiv poljoprivrednih proizvođača iz Evrope, SAD, Kanade i Australije, prema mišljenju ruskih zvaničnika, doprinose razvoju domaćeg preduzetništva. Prema rečima zamenika direktora ruske Federalne agencije za veterinarski i fitosanitarni nadzor Alekseja Aleksejenka, od domaćih proizvođača stigli su predlozi da se pod ograničenja stave isporuke cveća i čokolade iz zemalja EU.
„Na rafovima ruskih prodavnica nalaze se elitne vrste čokolada iz Belgije, Francuske, Nemačke. I upravo je to segment tržišta koji naši proizvođači žele da preuzmu. Na kraju krajeva, imamo mogućnost da proizvodimo vrhunske vrste čokolade“, smatra Aleksejenko.
Ograničenje isporuka čokolade ili cveća zadaće ozbiljan finansijski udarac zemljama Evropske unije, piše „Gazeta“. Prema statističkim podacima, prošle godine je obim uvoza iz Francuske samo u kategoriji „čokolada i ostali prehrambeni proizvodi koji sadrže kakao“ (čokolade u različitim oblicima, tečnom stanju, pastama, prašku, granulama, bombonama) dostigao 37,5 miliona dolara, ili 5.600 tona. Kada je reč o cveću, uvoz je bio još veći i iznosio je preko 230 miliona evra, odnosno, 32.800 tona.
Politikolog Aleksandar Pavić za Sputnjik kaže da su kontrasankcije korisna mera koja će pojačati pritisak na Evropske zemlje koje su se jednostavno povinovale američkom diktatu, a čije privrede zbog ovoga trpe. Sa druge strane, smatra Pavić, evropske zemlje primećuju da američka trgovina sa Rusijom nije imala nikakve posledice.
„Ove mere mogu naterati evropske zemlje da razmisle šta je u njihovom interesu, a šta oni rade zbog tuđeg interesa. To je jako dobra mera i smatram da oni (Evropa) treba da osete na svojoj koži cenu tih sankcija koje su u potpunosti kontraproduktivne i nepotrebne”, zaključuje Pavić.
Pored toga, Pavić tvrdi da su sankcije u potpunosti nelegitimne. Samim tim, kaže, Rusija treba da koristi ove sankcije kako bi razvijala sopstvenu industriju u nišama gde su zapadne zemlje bile konkurentne, kao i da nađe adekvatnu zamenu za te proizvode iz drugih zemalja koje su joj bolje naklonjene.
„Rusija bi trebalo da omogući pristup tržištu svim zemljama koje nisu podržale sankcije, a pogotovu zemljama sa kojima Rusija nastoji da razvija strateško partnerstvo, a to su prvenstveno zemlje evroazijskog regiona, odnosno Kina, ali i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i Latinske Amerike. Tu je, naravno, i Srbija, samo što domaći proizvođači to ne koriste u meri kojoj bi mogli“, kaže Pavić.
Slična stvar se dogodila i u Srbiji za vreme sankcija, smatra Pavić. Naime, ono što je moglo da se pretvori u smrtonosni embargo se ispostavilo kao podsticaj za srpsku ekonomiju i srpsko tržište posle toga više nikad nije bilo toliko zavisno od jednog tržišta. Isti princip može da se primeni i na Rusiju.
