„A kad će kolektivno da kade“, bila je jedna od negativnih reakcija dela, pre svega internet zajednice, javnog mnjenja na recitovanje mladih fudbalera Srbije molitve „Oče naš“, prilikom juče priređenog dočeka ispred Skupštine grada Beograda. Isto tako zajedno i samoinicijativno, fudbaleri su pevali i pesmu „Oj Kosovo, Kosovo“, zajedno sa okupljenom masom koja ih je dočekala.
Prema istoj matrici kao kod onih koji reaguju pitajući kad će kolektivno da (o)kade, dominantni obrazac u medijima u Srbiji poslednjih godina je teza da Kosovo nije tema, da ono više ne interesuje građane, da istraživači beleže kako je nisko na listi prioriteta ispitanika… Jednako dugo godina, a možda i više, preko sredstava informisanja građani su bombardovani obrascem ponašanja prema kojem je biti vernik retrogradno, zaostalo, čak nasilno prema drugima.
Degažiranje istine
Međutim, potez mladih srpskih fudbalera kao da sve te (nametnute) obrasce ponašanja potire i služi kao praktični dokaz da je ono što se plasira kao mejnstrim u stvari manjinsko mišljenje u realnom svetu u Srbiji.
Sociolog Vladimir Vuletić smatra da je globalna ekonomska kriza učinila ljude nesigurnijim, te zato pokušavaju da zaštite ono što su nacionalni interesi. Ali isto tako, pojašnjava Vuletić, ta kriza pogađa svakog pojedinačno i čini da gledamo pre svega sopstveni, a ne neki širi društveni ili nacionalni interes.
„Kada biste ljude pitali šta Kosovo znači za srpsku naciju, sigurno da biste dobili odgovore da je to jedna od ključnih tačaka i ključnih tema, takođe i pravoslavlje. U tom smislu to je sve logično, ali isto je tako tačno i logično da su ljudi pritisnuti nedaćama svakodnevnog života skloni da gledaju neposredno lični interes, u najboljem slučaju interes svoje porodice, dok su im vrednosti kao što su nacionalna pitanja ipak negde na četvrtom i petom mestu“, precizira Vuletić za Sputnjik.
Ogoljena situacija
Marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević tvrdi da istraživanja javnog mnjenja definitivno minimiziraju Kosovo na listi prioriteta građana Srbije. Da je to tako, objašnjava on, pokazalo je istraživanje iz maja ove godine koje je naručila delegacija Evropske komisije u Beogradu, prema kom je 69 odsto građana Srbije protiv ulaska u Evropsku uniju ukoliko je uslov za ulazak priznanje Kosova, odnosno potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma sa Prištinom.
„Dakle, mi smo prvi put ogolili situaciju. Već nekoliko godina — otkako je na vlasti ova vladajuća koalicija, pre toga od 2008. kad je na vlasti bila Koalicija za evropsku Srbiju, pojačana sa Socijalističkom partijom Srbije — ovde se spinuje javnost, a raznorazni analitičari i istraživači javnog mnjenja se faktički upiru da podrže ono što je stav vlasti, a to jeste da Evropska unija nema alternativu i da je sve drugo podređeno ulasku u EU po svaku cenu“, smatra Milivojević.
Da to nije tako, dodaje on, pokazao je doček fudbalera koji su osvojili Svetsko prvenstvo u fudbalu.
„Generacija mladih ljudi, dakle tek punoletnih ljudi, govorim i o samim fudbalerima, ali i o onim ljudima koji su bili uglavnom u publici, zapravo potpuno drugačije razmišlja. To je normalna Srbija koja razmišlja i državotvornije i nacionalnije u pozitivnom smislu“, zaključuje Milivojević.
„Mi u Boga verujemo“, stoji na novčanici od jednog dolara koje se niko ne gadi. Veliki deo srpske elite bi tako voleo da se pojavi na „Molitvenom doručku“ i ne smeta im ni ono „molitveni“, a ne pitaju ni da li ih će neko da ih kadi. I „Orlići“ kao „Orlići“, ali i kao metafora većinskog stanovništva Srbije, mogu sa pobedničkog balkona da demistifikuju zvaničnu istinu i pokažu da je Kosovo centralna tema u Srbiji, ma šta pisalo na naslovnim stranama.
