Razgovori između Beograda i Prištine, označeni od strane Srbije kao „dan de“ za Srbiju, počeli su u Briselu odvojenim sastancima visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini sa premijerima Srbije i Kosova, Aleksandrom Vučićem i Isom Mustafom.
Prema najavljenoj agendi, na stolu će biti četiri teme: telekomunikacije, energetika, „Park mira“ u Kosovskoj Mitrovici i — za Srbe najznačajnija tema — Zajednica srpskih opština.
Sagovornici Sputnjika i sa srpske i sa albanske strane saglasni su da će postizanje dogovora oko formiranja ZSO ipak biti najteži deo, dok će se do kompromisa, kako smatraju, najlakše doći oko „Parka mira“.
Nenad Vasić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, smatra da određeni kompromisi oko telekomunikacija i energetike mogu da se postignu, ali da ZSO „zadire u suštinu albansko-srpskog problema“.
„Najveći problem, formalno-pravno gledano, ako se pogleda šta su zahtevi i očekivanja zvaničnika u tim pregovorima, jeste terminologija koja se koristi. Osnovno je da li će to biti ZSO koja će nekim osnivačkim aktom biti napravljen kao takva, ili će biti registrovana kao neka nevladina organizacija — prema važećem kosovskom zakonodavstvu“, kaže Vasić.
Jednako važan je, po Vasiću, i „institucionalni dizajn“ ZSO, odnosno pitanje šta će ta organizacija sadržati od kataloga.
Podsećanja radi, prema dogovoru iz Brisela, ZSO je — iz srpskog ugla — zamišljena kao telo koje rukovodi celokupnom imovinom države Srbije na Kosovu.
Priština, međutim, tumačeći Briselski sporazum na svoj način, smatra da nije potrebno formirati zasebnu instituciju kao što je ZSO, već bi ona, kako tvrde, trebalo da se kao asocijacija (a ova reč stoji i u originalnom sporazumu iz Brisela) pridruži postojećoj albanskoj skupini već udruženih opština.
Vasić dodaje da je aktuelno i pitanje koja će ovlašćenja imati ljudi koji budu, kako kaže, postavljeni na čelo ZSO, ali smatra da je gotovo nemoguće da Beograd po tom pitanju napravi neke ustupke Prištini.
„Nisam optimista, jer bi svaki ustupak ispod dogovorenog bio prihvatanje zvanične pozicije Prištine. U ovom slučaju, to ne bi prihvatili ni Srbi sa severa Kosova, ali ni većina Srba južno od Ibra — da ne govorimo o srpskoj javnosti“, kaže Vasić.
On dodaje da u ovom trenutku ne treba očekivati pomak po tom pitanju, ali da je dobro utvrditi početne pozicije svih aktera.
Politikolog iz Prištine Nedžmedin Spahiu za Sputnjik kaže da treba jasno reći da su pregovori u Briselu u stvari pregovori Zapada i Beograda, a ne Beograda i Prištine.
„Priština je tu neka vrsta glasnogovornika Zapada. Javnost na Kosovu ne shvata ove pregovore ozbiljno, već kao nešto što ima unapred određen rezultat. S druge strane, Beograd na to drugačije gleda, postoji svest da od ovoga mnogo toga zavisi — tako da se zbog toga i više cenjka i taktizira“, navodi on.
Spahiu, na našu konstataciju da nije jasno zašto Priština, ako joj nije stalo do pregovora, „razvlači“ celu priču i zašto ne pristane na dogovoreno u vezi sa telekomunikacijama, energetikom i sa ZSO, kaže: „Ako Priština nema plan, to ne znači da ga nemaju Amerikanci i Zapad“.
Na pitanje koji je cilj Amerike i Zapada u svemu tome, Spahiu objašnjava:
„Zapad želi da Srbija bude u njenoj orbiti — da bude član EU i NATO-a — i da bi to postala, naravno da treba da se prilagodi zapadnim standardima.“
Na pitanje da li pokušava da kaže da Zapad koristi Prištinu i pregovore u Briselu da bi, u stvari, „ucenjivao“ Srbiju, Spahiu odgovara da „to nije priča od danas“, i dodaje: „To je priča od pre 25 godina“.
Komentarišući situaciju sa ZSO, Spahiu navodi da su važne kompetencije, odnosno da li će to biti samo zajednica opština, ili nova Republika Srpska u okviru Kosova. To je suštinsko pitanje, i najviše je cenkanja oko toga, kaže on.
Diplomatski izvori u Briselu tvrde da je Federika Mogerini svesna da je nerealno očekivati da se sva četiri složena problema razreše na jednom sastanku, ali da će se insistirati se postigne dogovor o bar dva — a da oko ostalih, u najmanju ruku, dođe do značajnog napretka.
Od napretka u dijalogu dveju strana zavisi i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU.
Na insistiranje Nemačke, prvo od tih poglavlja trebalo bi da bude poglavlje 35, koje se odnosi na proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
