Šef nemačke parlamentarne komisije za vojna pitanja, Hans-Peter Bartels, izjavio je da je došlo vreme da Nemačka „konačno počne da troši dovoljne količine novca na svoje oružane snage“.
On je za nemački list „Velt“ izjavio da su za njega, kao vojnog eksperta zaposlenog u Bundestagu, kvalitet i količina vojne opreme „najvažnija pitanja“.
Bartels je naglasio da su nemačke trupe nedavno učestvovale u prvim vojnim vežbama novih jedinica NATO-a za brzo reagovanje u Poljskoj, koje su formirane, pre svega, kako bi odgovorile na navodno „rusko mešanje“ u situaciju na istoku Ukrajine.
Međutim, navodi Bartels, opreme za nemačke vojnike koji su učestvovali u tim vežbama nije bilo dovoljno, pa su komandanti morali da je bukvalno sakupljaju iz kasarni širom zemlje.
U svetlu dramatično izmenjenih bezbednosnih okolnosti u Evropi, smatra on, situacija u kojoj nemačka vojska nema adekvatnu opremu, i nema je dovoljno, morala bi što pre da se okonča.
Nemačka, smatra Bartels, upravo iz ovog razloga još uvek nije potpuno spremna da preuzme vodeću ulogu u snagama NATO-a za brzo reagovanje, kao ni da šalje ljude i opremu.
Godine smanjenja troškova, tvrdi on, naterale su vojnu komandu da stvori takozvani „sistem dinamičke dostupnosti“ opreme, prema kojem je u svakom trenutku dostupno svega 70% vojnih resursa koji su trupama realno potrebni. Poslednjih meseci, dešavale su se neverovatne i ponižavajuće situacije, kao na primer ona kada su nemački vojnici tokom vežbi NATO snaga u rukama, umesto pušaka, držali drške od metli.
„Tenkovski bataljon bez tenkova nije tenkovski bataljon“, rekao je Bartels. „Takva jedinica nije u stanju ni da deluje na terenu, ni da se uvežbava“, dodao je.
„Neophodna je sveobuhvatna obnova, kako bismo mogli da učestvujemo u zajedničkoj odbrani Evrope. Zbog toga moramo da budemo adekvatno opremljeni“, smatra Bartels. U pitanju je veoma skup projekat, jer nemačka vojska ne samo da nema dovoljno krupne opreme — koja mnogo košta, poput tenkova „leopard II“ — već joj nedostaje i oprema za vojnike, recimo naočare za noćno izviđanje.
Za Bartelsa, povećanje izdvajanja iz budžeta za vojsku sa 33 milijarde evra ove, na oko 35 milijardi tokom 2019. godine, jeste znak da je smanjivanje količine dostupnog novca za vojsku prestalo.
Time je, smatra on, napuštena posthladnoratovska politika kojom je Ministarstvo odbrane bilo primorano da smanji svoje troškove za polovinu — sa 20 odsto, na 10 odsto federalnog budžeta.
„Budžet za odbranu morao bi da prati rast BDP-a. Neke od predviđenih poreskih olakšica takođe bi trebalo da budu dodeljene Ministarstvu odbrane“, smatra on. Na taj način, kaže Bartels, Nemačka bi dobila šansu da u dogledno vreme počne da poštuje preporuke NATO-a, prema kojima bi vojni budžet trebalo da iznosi dva procenta BDP-a.
Zasada je naveo konkretan iznos od 1,3 procenta BDP-a kao cilj kojem treba težiti u međuvremenu, sve dok se ne dostigne nivo izdvajanja iz budžeta koji preporučuje Alijansa.
