Orić je neosnovano lišen slobode, jer je uhapšen po poternici Interpola koja je posle potpisa država Balkana Konvecije o Itrepolu u Dohi 2009 — nevažeća. „Sigurna sam da ovo nije samo borba prava i pravnih argumenta nego da se nešto dešava“, tvrdi njegov branilac.
Tužilaštvo BiH uputilo je putem Ministarstva pravde BiH zahtev pravosuđu Švajcarske, u kojem traži da se Naser Orić vrati u BiH, odnosno da ne bude izručen pravosuđu Srbije, potvrdio je za Sputnjik portparol tog Tužilaštva Boris Grubješić. Izručenjem SRbiji bi, tvrdi on, bio ugrožen predmet „Naser Orić i drugi” koji se vodi pred pravosuđem BiH, koje je nadležno za procesuiranje ovog predmeta.
Ovu informaciju međutim nije mogla da potvrdi ali ni da demantuje za Sputnjik, advokat Vasvija Vidović, iz tima za odbranu Nasera Orića.
„Nismo imali do sada komunikaciju sa Tužilaštvom BiH pa zato ne mogu službeno da potvrdim ovu informaciju”, rekla je Vidović uz ocenu da bi to bilo ispravno s obzirom da se protiv Orića već vodi postupak u BiH, i da postoji rešenje kojim je državni sud još 2009. godine taj predmet preuzeo u svoju nadležnost.
Ona napominje da tim odbrane Nasera Orića ima svoj plan odbrane, te da stoga „nema šta da podrže ili ne”, jer nastupaju sa argumentima da je Orić neosnovano lišen slobode, pošto je uhapšen po poternici Interpola koja je posle potpisa država Balkana Konvecije o Itrepolu u Dohi 2009 — nevažeća.
„To je urađeno u februaru 2014. godine, i zato smo mi kao advokati začuđeni da je po takvoj nevažećoj poternici lišen slobode. Tek iza toga je usledila prepiska između Srbije i Švajcarske”, objašnjava ona.
Grubješić navodi da Tužilaštvo BiH smatra da bi izručenje Nasera Orića pravosuđu Srbije ugrozilo procesuiranje predmeta „Naser Orić i dr” koji se vodi pred pravosuđem BiH.
Orićev advokat na ovo kaže da njegova odbrana smatra da on ne bi imao fer suđenje u Srbiji.
„Posebno posle izjava nekih srpskih političara koji su se javno bavili krivičnim predmetima i to u ranoj fazi istrage. Koji bi to sud i sudija posle takvih zapaljivih izjava mogao objektivno da sudi”, pita ona, dodajući da su „vrlo zabrinuti za razvoj situacije”.
Vidovićeva kaže da nema ništa protiv da Tužilaštvo BiH sarađuje sa Tužilaštvom Srbije za ratne zločine u okviru Protokola o saradnji, kako je to navelo Tužilaštvo BiH.
„Naravno da bi to bilo u redu i treba da sarađuju maksimalno kada je u pitanju ratni zločin i to je normalno. Ali da se dozvoli da od strane žrtava dođe sav dokazni materijal”, kaže ona, dodajući da bi bilo „jako dobro da se ovo nije ni desilo i da su oni (tužilaštva) još ranije i uže i bliže sarađivali”.
Ovako je, smatra ona, došlo do vrlo ozbiljnih narušavanja međunacionalnih odnosa, „što nama na Balkanu nije trebalo”.
Vidovićeva kaže da njen klijent veruje da se u Srbiji protiv njega kuje zavera jer je za ono za šta ga optužuju već odgovarao i zato ima utisak da mu suđenje u Srbiji ne bi bilo fer.
Kako je objasnio Boris Grubješić, Tužilaštvo BiH od Švajcarske je zatražilo da Orića ne izruči Srbiji, jer je u predmetu koji je pokrenut 2006. godine Naser Orić ispitan 2008. godine po zahtevu Okružnog tužilaštva Bijeljina. Predmet je 2009. godine, odlukom Suda BiH preuzet u nadležnost Tužilaštva BiH i Suda BiH.
„S obzirom da je reč o osobi koja je državljanin BiH i dostupan pravosudnim organima, i da se odaziva na pozive pravosudnih organa, u tom predmetu nije traženo određivanje mere pritvora ili drugih mera zabrane”, rekao je portparol Tužilaštva BiH.
