Gotovo svakodnevno se organizuju sastanci „poslednje šanse”, koji se najčešće završe tako što jedna strana zalupi vrata.
Sa jedne strane je najvitalnija snaga evropske levice oličena u Sirizi, sa druge Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i osamnaest članica evrozone. U ovoj partiji koja traje već pet meseci svaka strana ljubomorno čuva karte. Grčki premijer Aleksis Cipras iscrtao je crvenu liniju — ne pristaje na ogroman budžetski deficit, ne želi da smanji plate i penzije i nametne nerealni porez na struju, što od njega zahtevaju kreditori.
Cipras traži paket hitnih mera kako bi državnu kasu izvukao iz minusa, kao i smanjenja grčkog duga od 320 milijardi evra. Za šefove Sirize to je preduslov za pokretanje grčke privrede.
Za vlade i kreditore evrozone, u čijim rukama je dve trećine duga, to je tabu tema koju najmoćnije zemlje u ovoj grupi, na čelu sa Nemačkom, vide kao priču o cvrčku i mravu — zašto mi da plaćamo za neradnike s juga, tako se otprilike predstavlja problem.
Treći Ciprasov zahtev je da se pregovori nastave bez MMF-a, koji nema nimalo sluha za patnju Grka koje je dužnička kriza dovela do humanitarne katastrofe. Cipras o predstavnicima ove organizacije govori kao o „velikim kriminalcima” i traži njihovo isključenje iz pregovora.
Šef MMF-a Kristin Lagard zato je odgovorila njegovom ministru finansija, Janisu Varufakisu: „Pozdravlja vas glavni kriminalac”, uoči susreta u Briselu prošle nedelje. Lagardova je nešto poput Margaret Tačer, pristalica politike „nema alternative”.
Nepristajanjem na uslove kreditora Siriza pokazuje da je drugačija politika moguća. Ostala je dosledna svom predizbornom programu koji spaja želju Grka da ostanu u Evropskoj uniji, ali odbija da pristane na politiku štednje od koje najviše stradaju najsiromašniji.
Ovaj model nametnula je Nemačka, a ostale zemlje je slede. Politika štednje se, zapravo, svodi na paket automatskih kriterijuma koje sprovode grupe eksperata. Ciprasova ekipa na čelu sa harizmatičnim Varufakisom je znala da se postavi taktički, da sedne za pregovarački sto i ne dozvoli da prva alternativna vlada neoliberalizmu u Evropi propadne. Pritisak Brisela na grčku vladu ne samo što je nije naterao da menja politiku, već se pretvorilo u snažno političko gorivo koje je pomoglo Sirizi da osnaži pozicije među sunarodnicima. Istraživanja javnog mnjenja daju ovoj partiji radikalno leve orijentacije prednost nad konzervativcima iz opozicione Nove demokratije i socijalistima iz PASOK-a. Popularnost Sirize prešla je grčke granice, pa se govori o novim Ciprasima. U svesti Evropljana razvija se ideja da postoji alternativa politici koja se koordinira u Briselu. U tome je Siriza već pobedila.
