Ove godine 22. juna biće obeleženo 17 godina otkad su albanski teroristi 1998. godine organizovali i oteli osam belaćevačkih rudara. Zvanično su kidnapovanja od strane OVK počela mesec dana ranije — 17. maja, kada je otet vozač u rudniku Belaćevac Žarko Spasić.
Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), koja se skoro dve godine (1997-1999) krajem devedesetih vodila kao teroristička organizacija u Americi, ni do danas nije rasformirana, a ni transformisana, kako je predviđeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Spavači“ OVK, oni koji nisu obuhvaćeni Kosovskim bezbednosnim korpusom, prema podacima bezbednosnih službi sa ovih prostora, spremni su da u svakom trenutku izazovu problem ili incident sličan onome koji se nedavno desio u Kumanovu. Koliko tačno broji „podmladak“ koji se obučava u malim grupicama (najviše 20 ljudi) u vojnim kampovima mahom smeštenim u području Uroševca, Drenice i Đakovice na Kosmetu, ali i u Albaniji, Makedoniji i na jugu Srbije — ne zna se.
Procenjuje se da ima oko 10.000 onih „sa oružjem na gotovs“. Ovome treba dodati i 30.000 onih koji su u svakom momentu spremni da im se priključe i koji, prema procenama, raspolažu savremenim oružjem, koje dobijaju od Britanaca i Amerikanca.
Logistika smeštena u inostranstvu
Logistika je smeštena na relaciji Vašington — Tirana — Cirih, preko Kosova. Prema tvrdnjama upućenih, ove male vojne baze spolja i ne liče na vojne kampove, već više na fabrike ili industrijska postrojenja. Novac i obuku, osim od starijih članova OVK, kao i devedesetih kada se ova teroristička grupa i prikazala svetu (1995. prvi put javno preuzela odgovornost za ubijanje Srba i Albanaca naklonjenih Srbiji na Kosmetu) dobija iz albanske dijaspore, koja opet finansije prikuplja preko američke vlade. Kao i onda, pripadnici OVK u svojim redovima imaju ljude iz CIA i savetnike iz okruženja organizacije Osame bin Ladena. (Muhamed el Zavahiri, brat Ajmana el Zavahirija, tadašnji vojni savetnik Osame bin Ladena, obučavao je jedinice OVK na Kosmetu).
Upravo ovi podaci kazuju da OVK ima veći cilj od ostvarenog — rušenja režima Miloševića i secesije Kosova.
Poznavaoci tvrde da OVK neće nestati sa ovih područja sve dok ne ostvare plan „Velike Albanije“, da pravi gerilski rat sa njima tek predstoji. Poseban momenat na koji se skreće pažnja je taj što se ne dozvoljava da OVK postane prošlost „veličanjem uloge njenih pripadnika“, korišćenjem psihološke taktike.
Samo na Kosovu nalazi se desetak što većih što manjih memorijalnih centra posvećenih palim pripadnicima OVK. Spomenici Ademu Jašariju (ubijen 1998, nasledio ga Hašim Tači) i Zahiriji Pajazitiju (poginuo kod Podujeva 1997) — prvim ratnim komandantima OVK na Kosovu, mogu se videti ne samo u Prištini, već i van Kosova, u svim albanskim sredinama u okruženju. Na Kosovu nema većeg grada koji nema ulicu ili trg sa imenom nekog od palih boraca OVK.
Američki okidač za Evropu
Reč veterana ove organizacije na Kosovu ima veću težinu od bilo koje vlasti. To znaju i međunarodni predstavnici i kosovske vlasti. Uostalom, nekoliko bivših lidera OVK je i danas u kosovskim institucijama — nama najpoznatiji su Ramuš Haradinaj i Hašim Tači, ali ima i mnogo drugih sa manje zvučnim imenima.
Razlog zašto OVK nije mrtav je prilično prizeman — Zapadu treba remetilački faktor radi kontrole određene sredine, to jest za zaštitu svojih ciljeva.
Ono što Zapadu (Evropi) ne treba, a što je sve izvesnije, to su previše bliski odnosi sa islamskim fundamentalistima. Stručnjaci tvrde da to stvara popriličan problem na relaciji EU — Amerika, jer Evropa ne želi terorizam na svom tlu. S druge strane, upućeni kažu da Amerika upravo na ovaj način drži u šaci ne samo Balkan, već celu Evropu.
Od početka 1995. godine do kraja 1998. godine albanske terorističke grupe izvršile su ukupno 1.845 oružanih napada na Kosmetu.