Pravni stručnjaci tvrde da bi Orić najranije mogao da bude isporučen za 40 dana, a najkasnije čak za godinu dana. Saglasni su da njegovo izručenje umnogome zavisi od političke klime.
Uz zahtev za izručenje, Švajcarskoj je prosleđena i prateća dokumentacija u vezi sa optužbama za koje Orića tereti Tužilaštvo za ratne zločine. Advokat Dragoljub Ognjanović objašnjava da postoji međunarodna konvencija o ekstradiciji koja se primenjuje u svim takvim slučajevima.
U skraćenom roku od 40 dana Srbija je bila u obavezi da dostavi Švajcarskoj sve podatke o krivičnom delu koje mu se stavlja na teret, postupku i njegovoj fazi i utvrđivanju identiteta. Kako se u slučaju Nasera Orića radi o ratnom zločinu, Švajcarska nema osnov da odbije njegovo izručenje.
„Mislim da je ta stvar, pored toga što je u najvećoj meri pravne prirode, u velikoj meri takođe i politička. Tu će politički faktor, po mojoj subjektivnoj proceni, odigrati najveću ulogu, tim pre što celu ovu stvar treba gledati u kontekstu Rezolucije o Srebrenici“, kaže advokat Ognjanović za Sputnjik.
Advokat Branislav Tapušković upoređuje slučaj Orića sa slučajem bivšeg člana ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupom Ganićem koji je uhapšen u Londonu, a odakle se za svoja prava borio sa slobode.
„Sada sve zavisi od švajcarskih vlasti, a ja mislim i još od ponekog, koliko će procedura za izručenje Orića trajati. On ima značajne pravne mogućnosti da to oteže. Ja sam ubeđen da će se on izboriti da ne bude isporučen Srbiji“, uveren je Tapušković.
Inače, bivši komandant muslimanske vojske u Srebrenici uhapšen je 10. juna u Bernu, a kako su preneli mediji on je poručio da „odatle u Srbiju živ neće“. Orić je, kako je navedeno, uhapšen po poternici Srbije, a na putu za Švajcarsku, gde je trebalo da prisustvuje obeležavanju dvadesete godišnjice zločina u Srebrenici.
Srbija je poternicu za Orićem raspisala 2014. godine. Sumnja se da je Orić sa još četvoricom osumnjičenih 12. jula 1992. godine počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u mestu Zalazje, Donji Potočari, u opštini Srebrenica, na istoku BiH.
Naser Orić i još četiri osumnjičena terete se da su tom prilikom ubili devet civila srpske nacionalnosti. Pored Orića, međunarodna poternica je raspisana i za ratnim načelnikom Policijske stanice u Srebrenici Hakijom Meholjićem i još trojicom Bošnjaka. Orić tvrdi da to „ne može biti slučajno“ i da za to nisu, kako je kazao, „krivi Srbi, srbijanski lobiji i službe“, već vlasti BiH.
