U tu svrhu SAD navodno razmišljaju o slanju teškog naoružanja, uključujući i borbene tenkove i pešadijska borbena vozila prema Istočnoj Evropi i baltičkim zemljama, kao i primenu nuklearne rakete kao odgovor na ruski navodni raskid ugovora o eliminisanju raketa srednjeg i kratkog dometa (INF).
Inicijative, koje podsećaju na najmračnije dane hladnog rata, deo su šire američke strategije za jačanje vojnog prisustva u Evropi. Ne treba istraživati dalje kad se uzme u obzir broj ratnih igara koje NATO vodi u blizini ruske granice u poslednjih 12 meseci.
„Moskva je shvatila da SAD i njihovi NATO saveznici imaju pik na Rusiju“, rekao je Badrakumar.
„U konvencionalnim snagama, SAD i njihovi saveznici uživaju u superiornosti nad Rusijom. To ne ostavlja Rusiji ništa drugo nego da demonstrira svoj nuklearni odgovor“, tvrdi analitičar pozivajući se na planove Moskve da doda 40 interkontinentalnih balističkih raketa svojim strateškim snagama 2015. godine.
Očigledno, to nije ono čemu se Vašington nadao.
SAD su pokušale da prisile „svoje glavne zapadne saveznike da se prebace na režim konfrontacije licem u lice Rusiji“, da bi pretvorili Moskvu i evropske prestonice u „protivnike u doglednoj budućnosti“, objasnio je analitičar. Građanski rat u Ukrajini verovatno je služio toj svrsi.
Napori Vašingtona nisu se isplatili i Rusija je i dalje „žestoko nezavisna“ na svetskoj sceni, što „ne samo da podriva američke regionalne strategije, već daje loš primer za druge zemlje koje imaju težnju nezavisnosti da je oponašaju“, istakao je Badrakumar.
Sve dok ovo stanje potraje, Vašington ne može da postigne svoje strateške ciljeve. Na primer, „strategija SAD“ da se suprotstavi Kini u budućnosti takođe ne može napredovati „dok god Rusija ostaje jaka i nezavisna“, tvrdi analitičar.
„Ali, pre svega, globalni strateški balans (nuklearni paritet Rusije) ometa američka nastojanja da se stvori novi američki vek“, rekao je Badrakumar.