„Mi ne podržavamo takve mere i ohrabrujemo članice da nađu druge načine da rešavaju problem izbeglica“, rekla je Bertova novinarima u Briselu.
Ona je, međutim, dodala da zemlje-članice EU same odlučuju kako će obezbeđivati granice, tako da Brisel nema ovlašćenje da zabrani postavljanje zida, već može samo da izrazi neslaganje sa mađarskim planom.
„Tek nedavno smo se oslobodili zidova u Evropi i ne treba sada da ih podižemo“, kazala je Bertova.
Portparolka je dodala da EU nije podržala ni sličan zid koji Bugarska gradi na granici sa Turskom i da nije učestvovala u finansiranju tog projekta.
„Bugarska nije ni tražila sredstva iz evropskih fondova, a da jeste, mi bismo to odbili, kao što smo odbili Grčku i Španiju kada su tražili novac za slične namene“, rekla je ona.
Berto je istakla da je neophodno naći zajedničko evropsko rešenje za zbrinjavanje izbeglica umesto da svaka članica to radi na svoj način i podsetila da je Komisija nedavno predstavila plan da se migranti ravnomernije rasporede na teritoriji EU uvođenjem kvota za svaku članicu posebno.
Taj plan je, međutim, naišao na oštro protivljanje nekoliko članica, uključujući Mađarsku.
Bertova je negirala da je Mađarska tražila od Komisije da joj pomogne da reši problem imigranata.
„O tome se nije razgovaralo, osim vrlo uopšteno na ministarskim sastancima“, rekla je ona.
Kritike na račun mađarskog plana za dizanje četiri metra visokog zida duž 175 kilometara granice sa Srbijom naišao je juče i danas na kritike i iz Saveta Evrope i Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR).
Komesar za ljudska prava SE Nils Muižniaks je na svom tviter nalogu danas poručio da je zid „loša ideja“ i da se treba usredsrediti na to da se migrantima omogući pristup azilu, a ne sprečavati ih u tome.
Regionalna predstavnica UNHCR Kiti Mekinsi rekla je juče agenciji Rojters da su u toj instituciji zabrinuti zbog mađarskog plana, jer pravo na azil spada u osnovna i neotuđiva ljudska prava.
Direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov smatra da podizanje zida neće pomoći u rešavanju problema migracije.
Prema njegovim rečima, talas migracija se, iako je postojao zid između SAD i Meksika, zaustavio tek nakon što je meksička privreda počela da se oporavlja.
„Unutar EU nema granica, tako da ukoliko taj zid na granici Mađarske i Srbije bude izgrađen, migranti će stići u Zapadnu Evrope preko neke druge zemlje, poput Rumunije“, ističe on.
On kaže da je inicijativa Budimpešte populistički potez, namenjen običnim građanima, dodajući da ne bi trebalo kriviti Mađarsku.
„Ne može jedna država sama da spreči talas migranata. To je opšteevropski problem i biće teško rešiti ga“, zaključuje Kortunov.
