Mađarska ne može da čeka EU da definiše politiku prema migrantima i zato podiže ogradu na granici sa Srbijom. Ovakva praksa biće kritikovana od strane institucija EU, smatraju sagovornici Sputnjika.
Za vreme Hladnog rata, ograda visoka nekoliko metara protezala se duž mađarsko-austrijske granice u cilju sprečavanja migranata iz Mađarske da pređu u Zapadnu Evropu. Danas, mađarska Vlada postavlja sličnu ogradu na granicu sa Srbijom u cilju sprečavanja migranata da uđu u Evropsku uniju.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto smatra da je imigracija jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se suočava Evropska unija i dodaje da članice EU tragaju za rešenjem, ali da Mađarska „ne može da priušti da još čeka“.
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila za Sputnjik kaže da hermetičko zatvaranje granice nije moguće. Bilo kakvo zatvaranje granice, pa i podizanje zida, ne bi sprečilo ljude da pokušaju da pređu i nastave put dalje.
„Ukoliko bi se granica fizički zatvorila, to bi podrazumevalo da ljudi duže borave u Srbiji u nadi da će preći dalje. Samo će se povećati cene trgovaca i krijumčara ljudima, ali ovaj proces se nikako ne može zaustaviti na način koji je predložen“, rekao je Đurović.
Prema rečima analitičara iz Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj Nikole Jovanovića, namera Mađarske predstavlja presedan i uvoz sličnog proizvoda sa Bliskog istoka.
On smatra da je to dokaz da Balkan i Bliski istok postaju, u velikoj meri, slični teatri i da su dve strane istog ogledala, dodajući da će ovakva praksa biti kritikovana od strane zvaničnih institucija EU.
Jovanović kaže da ovo nije prvi pokušaj te vrste i da su sličnu ogradu gradili i Bugari prema Turskoj.
Ograde i zidovi koji bi štitili države od spoljnih „uljeza“ nisu nepoznati u istoriji čovečanstva. Treba se setiti samo najstarijeg takvog objekta, Velikog kineskog zida. Međutim, ni ovo monumentalno zdanje, jedina tvorevina ljudskih ruku koja je vidljiva iz svemira, nije uspešno sprečilo migracije u Kinu. Sličan je slučaj i sa ogradom koju je Amerika podigla na granici sa Meksikom.
Rimsko carstvo pred migrante nije postavljalo prepreke, već je pokušavalo da ih asimiluje, ali ni to ga nije spaslo od propasti; propalo je onoga trenutka kada je pritisak migranata bio preveliki za kapacitete carstva.
Pritisak migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike, sa teritorija u kojima se vode krvavi građanski sukobi za čije raspaljivanje i Evropska unija snosi deo odgovornosti, postaje neizdrživ. Lideri članica „evropske porodice“ stoga što pre moraju da osmisle politiku koja će prihvatiti nesrećne ljude koji na svaki način pokušavaju da se domognu evropskih „država blagostanja“ kao ljudska bića sa pravima i obavezama koje krase svakog čoveka.
