Rezolucija o Srebrenici bi na predlog Velike Britanije 7. jula, četiri dana pre obeležavanja dvadesetogodišnjice zločina u Srebrenci, trebalo da usvoji Savet bezbednosti UN.
U nacrtu rezolucije, koji ima četiri strane, 35 puta pominje se reč genocid, a samo tri puta pomirenje.
U uvodnom delu se podseća da je Haški tribunal u presudi generalu Radislavu Krstiću 19. aprila 2004. konstatovao da se u Srebrenici desio genocid i da je istu kvalifikaciju za zločine u Srebrenici dao i Međunarodni sud pravde 26. februara 2007. Navodi se i da su „desetine hiljada žena, devojaka, muškaraca i dečaka žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući i Srebrenicu“.
U uvodnom delu o stradalim Srbima nema ni slova, samo načelno se pominje saosećanje sa svim žrtvama.
Nacrt rezolucije sadrži 13 tačaka:
1. Najoštrije se osuđuje genocid, sva kršenja ljudskih prava i zloupotrebe međunarodnog humanitarnog prava.
2. Najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici.
3. Osuđuje se svako poricanje ovog genocida.
4. Izražava saosećanje za žrtve na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini, kao i za njihove porodice, i pozivaju države-članice da nastave da obezbeđuju pravdu i dugoročnu podršku preživelima, uključujući po potrebi one koji su bili žrtve seksualnog nasilja.
5. Pozivaju se države da spreče genocid i druge ozbiljne zločine i da se bore protiv njih i potvrđuju se stavovi završnog dokumenta svetskog samita iz 2005. godine i odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti.
6. Pozivaju se države koje još nisu ratifikovale Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida ili joj pristupile, da im to bude pitanje visokog prioriteta. Gde je to potrebno, treba da usvoje zakon u nacionalnoj skupštini kako bi ispunili svoje obaveze iz te konvencije.
7. Pozdravljaju se napori na sprovođenju istrage i procesuiranju optuženih za genocid u Srebrenci, pozivaju se sve države da sarađuju sa Haškim tribunalom, Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale i Sudom Bosne i Hercegovine i traži se od tribunala da završi svoj rad što je brže moguće.
8. Naglašava se suštinski značaj pomirenja koje je zasnovano na dijalogu, prihvatanju dela iz prošlosti svih strana u sukobu i posvećenosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovi za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prospreriteta, kako u Bosni i Hercegovini tako i u širem regionu. U tom cilju pozdravlja se nedavni sporazum parlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine o ambicioznom programu reformi, koji uključuje posvećenost merama da se ubrza proces pomirenja.
9. Pozivaju se države-članice da razviju obrazovne programe koji će budućim generacijama usaditi lekcije koje su izvučene iz prošlih genocida, ratnih zločina, etničkih čišćenja i zločina protiv čovečnosti u cilju sprečavanja da se ponove.
10. Podstiču se države-članice da razmotre određivanje kontakt osoba koje bi se bavile prevencijom zločina i odgovorom na zločine, redovno se sastajale i koordinirale korake, deleći sa drugim državama-članicama i relevantnim regionalnim i subregionalnim mehanizmima najbolju praksu brzog odgovora i sprečavanja masovnih zločina.
11. Potvrđuje se značaj lekcije o neuspehu da se spreči genocid u Srebrenici, kao što je navedeno u izveštaju generalnog sekretara u skladu sa rezolucijom Generalne skupštine 53/35 i odlučuje se da se rano i efikasno deluje kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije i u tu svrhu iskoristila sva raspoloživa sredstva.
12. Prima se k znanju da kršenja ljudskih prava ili zloupotrebe međunarodnog humanitarnog prava, uključujući i one koje se odnose na seksualno i rodno zasnovano nasilje, mogu biti rani pokazatelj mogućnosti genocida i u tom smislu pozdravljaju napori UN-a da poboljša svoje kolektivne odgovore na buduća kršenja ljudskih prava i zloupotrebe međunarodnog humanitarnog prava.
13. Zahteva se od generalnog sekretara da osigura veću saradnju između postojećih mehanizama za sprečavanje genocida i drugih teških međunarodnih zločina kroz rano upozoravanje, kako bi se pomoglo u otkrivanju, proceni i reagovanju na izvore napetosti i tačke rizika ili identifikaciji ranjivih populacija, i podstiče se generalni sekretar da nastavi da Savetu bezbednosti predočava informacije i analize za koje veruje da mogu doprineti sprečavanju genocida.
